حَدَّثَنِي مَحْمُودٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ لَمَّا بُنِيَتِ الْكَعْبَةُ ذَهَبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَعَبَّاسٌ يَنْقُلاَنِ الْحِجَارَةَ، فَقَالَ عَبَّاسٌ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم اجْعَلْ إِزَارَكَ عَلَى رَقَبَتِكَ يَقِيكَ مِنَ الْحِجَارَةِ، فَخَرَّ إِلَى الأَرْضِ، وَطَمَحَتْ عَيْنَاهُ إِلَى السَّمَاءِ ثُمَّ أَفَاقَ فَقَالَ " إِزَارِي إِزَارِي ". فَشَدَّ عَلَيْهِ إِزَارَهُ.
Маҳмуд менга айтди, Абдураззоқ бизга айтди, у деди: Ибн Журайж менга хабар берди, у деди: Амр ибн Динор менга хабар берди, у Жобир ибн Абдуллаҳ розияллаҳу анҳумони эшитди, у деди: Каъба қурилганида, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ва Аббос тош ташир эди. Аббос Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга: «Изоринг (белбоғ)ингни бўйнинга (елкангга) қўй, у сени тошдан сақласин», деди. (Набий) ерга қулади ва кўзлари осмонга тикилди, сўнг ўзига келди ва: «Изорим, изорим!», деди. Шунда изори унга маҳкамланди (боғланди).