باب قَوْلِهِ {إِنَّمَا الْخَمْرُ وَالْمَيْسِرُ وَالأَنْصَابُ وَالأَزْلاَمُ رِجْسٌ مِنْ عَمَلِ الشَّيْطَانِ}
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، قَالَ حَدَّثَنِي نَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ نَزَلَ تَحْرِيمُ الْخَمْرِ وَإِنَّ فِي الْمَدِينَةِ يَوْمَئِذٍ لَخَمْسَةَ أَشْرِبَةٍ، مَا فِيهَا شَرَابُ الْعِنَبِ.
Ишоқ ибн Иброҳим бизга айтди, Муҳаммад ибн Бишр бизга хабар берди, Абдулазиз ибн Умар ибн Абдулазиз бизга айтди, деди: Менга Нофиъ айтди, у Ибн Умар розияллаҳу анҳумодан: У айтди: Хамр (май) таҳрими нозил бўлганида, ўша кун Мадинада бешта ичимлик бор эди, улар орасида узум ичимлиги йўқ эди.
حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ صُهَيْبٍ، قَالَ قَالَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ مَا كَانَ لَنَا خَمْرٌ غَيْرُ فَضِيخِكُمْ هَذَا الَّذِي تُسَمُّونَهُ الْفَضِيخَ. فَإِنِّي لَقَائِمٌ أَسْقِي أَبَا طَلْحَةَ وَفُلاَنًا وَفُلاَنًا إِذْ جَاءَ رَجُلٌ فَقَالَ وَهَلْ بَلَغَكُمُ الْخَبَرُ فَقَالُوا وَمَا ذَاكَ قَالَ حُرِّمَتِ الْخَمْرُ. قَالُوا أَهْرِقْ هَذِهِ الْقِلاَلَ يَا أَنَسُ. قَالَ فَمَا سَأَلُوا عَنْهَا وَلاَ رَاجَعُوهَا بَعْدَ خَبَرِ الرَّجُلِ.
Яъқуб ибн Иброҳим бизга айтди, Ибн Улайя бизга айтди, Абдулазиз ибн Суҳайб бизга айтди, деди: Анас ибн Молик розияллаҳу анҳу айтди: Бизда сизнинг шу фазихингиздан — сизлар уни фазих деб атайдиган (хом хурмо шарбатидан) — бошқа хамр йўқ эди. Мен Абу Талҳа, фалончи ва фалончига (ичимлик) қуйиб тик турган эдим, бирдан бир киши келиб деди: «Сизларга хабар етиб келдими?» Улар: «Нима у?» дедилар. У деди: «Хамр ҳаром қилинди.» Улар дедилар: «Бу хумларни тўкиб ташла, эй Анас.» У айтди: Улар ўша кишининг хабаридан кейин у ҳақида на сўрадилар, на унга қайтдилар.
حَدَّثَنَا صَدَقَةُ بْنُ الْفَضْلِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ صَبَّحَ أُنَاسٌ غَدَاةَ أُحُدٍ الْخَمْرَ فَقُتِلُوا مِنْ يَوْمِهِمْ جَمِيعًا شُهَدَاءَ، وَذَلِكَ قَبْلَ تَحْرِيمِهَا.
Садақа ибн ал-Фадл бизга айтди, Ибн Уяйна бизга хабар берди, у Амрдан, у Жобирдан: У айтди: Баъзи одамлар Уҳуд тонгида хамр ичдилар, кейин ўша кунларида ҳаммаси шаҳид бўлиб ўлдирилди. Бу унинг ҳаром қилинишидан олдин эди.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ، أَخْبَرَنَا عِيسَى، وَابْنُ، إِدْرِيسَ عَنْ أَبِي حَيَّانَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ ـ رضى الله عنه ـ عَلَى مِنْبَرِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ أَمَّا بَعْدُ أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّهُ نَزَلَ تَحْرِيمُ الْخَمْرِ وَهْىَ مِنْ خَمْسَةٍ، مِنَ الْعِنَبِ وَالتَّمْرِ وَالْعَسَلِ وَالْحِنْطَةِ وَالشَّعِيرِ، وَالْخَمْرُ مَا خَامَرَ الْعَقْلَ.
Ишоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий бизга айтди, Исо ва Ибн Идрис бизга хабар бердилар, у Абу Ҳайёндан, у Шаъбийдан, у Ибн Умардан: У айтди: Мен Умар розияллаҳу анҳуни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг минбарида айтаётганини эшитдим: «Амма баъд, эй одамлар, хамр таҳрими нозил бўлди, у бешта (нарса)дан (бўлади): узум, хурмо, асал, буғдой ва арпадан. Хамр — ақлни қоплаган (маст қилган) нарсадур.»