حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ صُهَيْبٍ، قَالَ قَالَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ مَا كَانَ لَنَا خَمْرٌ غَيْرُ فَضِيخِكُمْ هَذَا الَّذِي تُسَمُّونَهُ الْفَضِيخَ. فَإِنِّي لَقَائِمٌ أَسْقِي أَبَا طَلْحَةَ وَفُلاَنًا وَفُلاَنًا إِذْ جَاءَ رَجُلٌ فَقَالَ وَهَلْ بَلَغَكُمُ الْخَبَرُ فَقَالُوا وَمَا ذَاكَ قَالَ حُرِّمَتِ الْخَمْرُ. قَالُوا أَهْرِقْ هَذِهِ الْقِلاَلَ يَا أَنَسُ. قَالَ فَمَا سَأَلُوا عَنْهَا وَلاَ رَاجَعُوهَا بَعْدَ خَبَرِ الرَّجُلِ.
Яъқуб ибн Иброҳим бизга айтди, Ибн Улайя бизга айтди, Абдулазиз ибн Суҳайб бизга айтди, деди: Анас ибн Молик розияллаҳу анҳу айтди: Бизда сизнинг шу фазихингиздан — сизлар уни фазих деб атайдиган (хом хурмо шарбатидан) — бошқа хамр йўқ эди. Мен Абу Талҳа, фалончи ва фалончига (ичимлик) қуйиб тик турган эдим, бирдан бир киши келиб деди: «Сизларга хабар етиб келдими?» Улар: «Нима у?» дедилар. У деди: «Хамр ҳаром қилинди.» Улар дедилар: «Бу хумларни тўкиб ташла, эй Анас.» У айтди: Улар ўша кишининг хабаридан кейин у ҳақида на сўрадилар, на унга қайтдилар.