حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ، حَدَّثَنَا صَالِحُ بْنُ صَالِحٍ الْهَمْدَانِيُّ، حَدَّثَنَا الشَّعْبِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَيُّمَا رَجُلٍ كَانَتْ عِنْدَهُ وَلِيدَةٌ فَعَلَّمَهَا فَأَحْسَنَ تَعْلِيمَهَا، وَأَدَّبَهَا فَأَحْسَنَ تَأْدِيبَهَا، ثُمَّ أَعْتَقَهَا وَتَزَوَّجَهَا فَلَهُ أَجْرَانِ، وَأَيُّمَا رَجُلٍ مِنْ أَهْلِ الْكِتَابِ آمَنَ بِنَبِيِّهِ وَآمَنَ بِي فَلَهُ أَجْرَانِ، وَأَيُّمَا مَمْلُوكٍ أَدَّى حَقَّ مَوَالِيهِ وَحَقَّ رَبِّهِ فَلَهُ أَجْرَانِ ". قَالَ الشَّعْبِيُّ خُذْهَا بِغَيْرِ شَىْءٍ قَدْ كَانَ الرَّجُلُ يَرْحَلُ فِيمَا دُونَهُ إِلَى الْمَدِينَةِ. وَقَالَ أَبُو بَكْرٍ عَنْ أَبِي حَصِينٍ عَنْ أَبِي بُرْدَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " أَعْتَقَهَا ثُمَّ أَصْدَقَهَا ".
Мусо ибн Исмоил, Абдулвоҳиддан, у Солиҳ ибн Солиҳ Ҳамдонийдан, у Шаъбийдан: Менга Абу Бурда отасидан айтиб берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Қайси бир кишида чўри бўлиб, уни ўргатиб, яхши ўргатса, одоб бериб, яхши одоб берса, сўнг уни озод қилиб, унга уйланса, унга икки ажр бордир. Китоб аҳлидан қайси бир киши ўз пайғамбарига иймон келтириб, менга ҳам иймон келтирса, унга икки ажр бордир. Қайси бир қул хўжаларининг ҳақини ва Роббининг ҳақини адо этса, унга икки ажр бордир» дедилар. Шаъбий: Буни ҳеч нарсасиз (бепул) ол, (аввал) киши бундан камроқ (ҳадис) учун Мадинагача сафар қиларди, деди. Абу Бакр Абу Ҳасийндан, у Абу Бурдадан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: «Уни озод қилди, сўнг унга маҳр берди (деб ривоят қилди)».
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ تَلِيدٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم. حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ {قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم} " لَمْ يَكْذِبْ إِبْرَاهِيمُ إِلاَّ ثَلاَثَ كَذَبَاتٍ بَيْنَمَا إِبْرَاهِيمُ مَرَّ بِجَبَّارٍ وَمَعَهُ سَارَةُ ـ فَذَكَرَ الْحَدِيثَ ـ فَأَعْطَاهَا هَاجَرَ قَالَتْ كَفَّ اللَّهُ يَدَ الْكَافِرِ وَأَخْدَمَنِي آجَرَ ". قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَتِلْكَ أُمُّكُمْ يَا بَنِي مَاءِ السَّمَاءِ.
Саид ибн Талид: Менга Ибн Ваҳб хабар берди: Менга Жарир ибн Ҳозим, у Айюбдан, у Муҳаммаддан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар; яна Сулаймон, Ҳаммод ибн Зайддан, у Айюбдан, у Муҳаммаддан, у Абу Ҳурайрадан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Иброҳим фақат учта ёлғон (сўз)дан бошқа ёлғон айтмаган. Бир куни Иброҳим Сара билан бирга бир золим (подшоҳ) ёнидан ўтди — (рови) ҳадисни зикр қилди — (подшоҳ) унга (Сарага) Ҳожарни берди. (Сара): Аллаҳ кофирнинг қўлини тийди ва менга Ҳожарни хизматчи қилди, деди». Абу Ҳурайра: Мана шу сизларнинг онангиз, эй Маус-само (осмон суви, яъни араблар) ўғиллари, деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَقَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ خَيْبَرَ وَالْمَدِينَةِ ثَلاَثًا يُبْنَى عَلَيْهِ بِصَفِيَّةَ بِنْتِ حُيَىٍّ فَدَعَوْتُ الْمُسْلِمِينَ إِلَى وَلِيمَتِهِ فَمَا كَانَ فِيهَا مِنْ خُبْزٍ وَلاَ لَحْمٍ، أُمِرَ بِالأَنْطَاعِ فَأَلْقَى فِيهَا مِنَ التَّمْرِ وَالأَقِطِ وَالسَّمْنِ فَكَانَتْ وَلِيمَتَهُ، فَقَالَ الْمُسْلِمُونَ إِحْدَى أُمَّهَاتِ الْمُؤْمِنِينَ أَوْ مِمَّا مَلَكَتْ يَمِينُهُ، فَقَالُوا إِنْ حَجَبَهَا فَهْىَ مِنْ أُمَّهَاتِ الْمُؤْمِنِينَ، وَإِنْ لَمْ يَحْجُبْهَا فَهْىَ مِمَّا مَلَكَتْ يَمِينُهُ، فَلَمَّا ارْتَحَلَ وَطَّى لَهَا خَلْفَهُ وَمَدَّ الْحِجَابَ بَيْنَهَا وَبَيْنَ النَّاسِ.
Қутайба, Исмоил ибн Жаъфардан, у Ҳумайддан, у Анасдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Хайбар билан Мадина орасида уч (кун) туриб, унда Сафия бинти Ҳуяй билан қовушдилар. Мен мусулмонларни унинг валима (тўй оши)га чақирдим. Унда на нон, на гўшт бор эди. (Набий) териларни (ёзишни) буюрдилар, унга хурмо, қурут ва ёғ ташланди — бу унинг валимаси бўлди. Мусулмонлар: У мўминлар оналаридан бирими ёки ўнг қўли эгаллаганларданми (чўрими)? деб (сўрордилар). Улар: Агар уни (ҳижоб билан) тўсса, у мўминлар оналаридандир; агар тўсмаса, у ўнг қўли эгаллаганлардандир, дедилар. У киши (йўлга) равона бўлганида, унга орқасида (жой) тайёрлаб, у билан одамлар орасида ҳижобни тортдилар.