حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، أَنَّهُ سَمِعَهُ يَذْكُرُ، أَنَّ يَحْيَى بْنَ سَعِيدِ بْنِ الْعَاصِ، طَلَّقَ بِنْتَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَكَمِ، فَانْتَقَلَهَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، فَأَرْسَلَتْ عَائِشَةُ أُمُّ الْمُؤْمِنِينَ إِلَى مَرْوَانَ وَهْوَ أَمِيرُ الْمَدِينَةِ اتَّقِ اللَّهَ وَارْدُدْهَا إِلَى بَيْتِهَا. قَالَ مَرْوَانُ فِي حَدِيثِ سُلَيْمَانَ إِنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ الْحَكَمِ غَلَبَنِي. وَقَالَ الْقَاسِمُ بْنُ مُحَمَّدٍ أَوَمَا بَلَغَكِ شَأْنُ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ قَالَتْ لاَ يَضُرُّكَ أَنْ لاَ تَذْكُرَ حَدِيثَ فَاطِمَةَ. فَقَالَ مَرْوَانُ بْنُ الْحَكَمِ إِنْ كَانَ بِكِ شَرٌّ فَحَسْبُكِ مَا بَيْنَ هَذَيْنِ مِنَ الشَّرِّ.
Исмоил, Моликдан, у Яҳё ибн Саиддан, у Қосим ибн Муҳаммаддан ривоят қилади: У уни (Қосимни) зикр қилаётганини эшитди: Яҳё ибн Саид ибнул Ос Абдураҳмон ибнул Ҳакамнинг қизини талоқ қилди, Абдураҳмон уни (уйидан) кўчирди. Мўминлар онаси Оиша Марвонга — у Мадина амири эди — (одам) юбориб: Аллаҳдан қўрқ ва уни ўз уйига қайтар, деди. Марвон — Сулаймоннинг ҳадисида — Абдураҳмон ибнул Ҳакам мени енгди (уни қайтаришга кучим етмади), деди. Қосим ибн Муҳаммад: Сенга Фотима бинти Қайснинг иши етиб келмадими? деди. У (Оиша): Сенга Фотиманинг ҳадисини зикр қилмаслигинг зарар қилмайди, деди. Марвон ибнул Ҳакам: Агар сенда (улар орасида) ёмонлик бўлса, мана шу икковер (эр-хотин) орасидаги ёмонлик сенга етар, деди.
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، أَنَّهُ سَمِعَهُ يَذْكُرُ، أَنَّ يَحْيَى بْنَ سَعِيدِ بْنِ الْعَاصِ، طَلَّقَ بِنْتَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَكَمِ، فَانْتَقَلَهَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، فَأَرْسَلَتْ عَائِشَةُ أُمُّ الْمُؤْمِنِينَ إِلَى مَرْوَانَ وَهْوَ أَمِيرُ الْمَدِينَةِ اتَّقِ اللَّهَ وَارْدُدْهَا إِلَى بَيْتِهَا. قَالَ مَرْوَانُ فِي حَدِيثِ سُلَيْمَانَ إِنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ الْحَكَمِ غَلَبَنِي. وَقَالَ الْقَاسِمُ بْنُ مُحَمَّدٍ أَوَمَا بَلَغَكِ شَأْنُ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ قَالَتْ لاَ يَضُرُّكَ أَنْ لاَ تَذْكُرَ حَدِيثَ فَاطِمَةَ. فَقَالَ مَرْوَانُ بْنُ الْحَكَمِ إِنْ كَانَ بِكِ شَرٌّ فَحَسْبُكِ مَا بَيْنَ هَذَيْنِ مِنَ الشَّرِّ.
Исмоил, Моликдан, у Яҳё ибн Саиддан, у Қосим ибн Муҳаммаддан ривоят қилади: У уни зикр қилаётганини эшитди: Яҳё ибн Саид ибнул Ос Абдураҳмон ибнул Ҳакамнинг қизини талоқ қилди, Абдураҳмон уни кўчирди. Мўминлар онаси Оиша Марвонга — у Мадина амири эди — (одам) юбориб: Аллаҳдан қўрқ ва уни ўз уйига қайтар, деди. Марвон — Сулаймоннинг ҳадисида — Абдураҳмон ибнул Ҳакам мени енгди, деди. Қосим ибн Муҳаммад: Сенга Фотима бинти Қайснинг иши етиб келмадими? деди. У (Оиша): Сенга Фотиманинг ҳадисини зикр қилмаслигинг зарар қилмайди, деди. Марвон ибнул Ҳакам: Агар сенда ёмонлик бўлса, мана шу икковер орасидаги ёмонлик сенга етар, деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ مَا لِفَاطِمَةَ أَلاَ تَتَّقِي اللَّهَ، يَعْنِي فِي قَوْلِهَا لاَ سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةَ
Муҳаммад ибн Башшор, Ғундардан, у Шуъбадан, у Абдураҳмон ибнул Қосимдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилади: У: Фотимага нима бўлди, Аллаҳдан қўрқмайдими? деди — унинг «На (талоқ пайтида) маскан (уй), на нафақа бордир» деган сўзи (ҳақида).
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ مَا لِفَاطِمَةَ أَلاَ تَتَّقِي اللَّهَ، يَعْنِي فِي قَوْلِهَا لاَ سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةَ
Муҳаммад ибн Башшор, Ғундардан, у Шуъбадан, у Абдураҳмон ибнул Қосимдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилади: У: Фотимага нима бўлди, Аллаҳдан қўрқмайдими? деди — унинг «На маскан, на нафақа бордир» деган сўзи (ҳақида).
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَبَّاسٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ لِعَائِشَةَ أَلَمْ تَرَيْنَ إِلَى فُلاَنَةَ بِنْتِ الْحَكَمِ طَلَّقَهَا زَوْجُهَا الْبَتَّةَ فَخَرَجَتْ. فَقَالَتْ بِئْسَ مَا صَنَعَتْ. قَالَ أَلَمْ تَسْمَعِي فِي قَوْلِ فَاطِمَةَ قَالَتْ أَمَا إِنَّهُ لَيْسَ لَهَا خَيْرٌ فِي ذِكْرِ هَذَا الْحَدِيثِ. وَزَادَ ابْنُ أَبِي الزِّنَادِ عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَابَتْ عَائِشَةُ أَشَدَّ الْعَيْبِ وَقَالَتْ إِنَّ فَاطِمَةَ كَانَتْ فِي مَكَانٍ وَحِشٍ فَخِيفَ عَلَى نَاحِيَتِهَا، فَلِذَلِكَ أَرْخَصَ لَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم.
Амр ибн Аббос, Ибн Маҳдийдан, у Суфёндан, у Абдураҳмон ибнул Қосимдан, у отасидан ривоят қилади: Урва ибн Зубайр Оишага: Фалончи бинти Ҳакамни кўрмадингми? Эри уни қатъий (уч талоқ билан) талоқ қилди, у эса (уйдан) чиқиб кетди, деди. У: У ёмон (иш) қилди, деди. (Урва): Фотиманинг сўзини эшитмадингми? деди. У: У (Фотима)га бу ҳадисни зикр қилишда хайр йўқ, деди. Ибн Абуз Зинод Ҳишомдан, у отасидан (қўшди): Оиша жуда қаттиқ айблади ва: Фотима ваҳшатли (хилват, хавфли) жойда эди, унинг томонидан (хавфсизлиги учун) қўрқилди, шу сабабли Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга рухсат бердилар (уйдан чиқишига), деди.
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَبَّاسٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ لِعَائِشَةَ أَلَمْ تَرَيْنَ إِلَى فُلاَنَةَ بِنْتِ الْحَكَمِ طَلَّقَهَا زَوْجُهَا الْبَتَّةَ فَخَرَجَتْ. فَقَالَتْ بِئْسَ مَا صَنَعَتْ. قَالَ أَلَمْ تَسْمَعِي فِي قَوْلِ فَاطِمَةَ قَالَتْ أَمَا إِنَّهُ لَيْسَ لَهَا خَيْرٌ فِي ذِكْرِ هَذَا الْحَدِيثِ. وَزَادَ ابْنُ أَبِي الزِّنَادِ عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَابَتْ عَائِشَةُ أَشَدَّ الْعَيْبِ وَقَالَتْ إِنَّ فَاطِمَةَ كَانَتْ فِي مَكَانٍ وَحِشٍ فَخِيفَ عَلَى نَاحِيَتِهَا، فَلِذَلِكَ أَرْخَصَ لَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم.
Амр ибн Аббос, Ибн Маҳдийдан, у Суфёндан, у Абдураҳмон ибнул Қосимдан, у отасидан ривоят қилади: Урва ибн Зубайр Оишага: Фалончи бинти Ҳакамни кўрмадингми? Эри уни қатъий (уч талоқ билан) талоқ қилди, у эса (уйдан) чиқиб кетди, деди. У: У ёмон (иш) қилди, деди. (Урва): Фотиманинг сўзини эшитмадингми? деди. У: У(Фотима)га бу ҳадисни зикр қилишда хайр йўқ, деди. Ибн Абуз Зинод Ҳишомдан, у отасидан (қўшди): Оиша жуда қаттиқ айблади ва: Фотима ваҳшатли жойда эди, унинг томонидан қўрқилди, шу сабабли Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга рухсат бердилар, деди.