Оилага бир йиллик озуқа ғамлаш

Oila nafaqasi · 2 ҳадис

باب حَبْسِ نَفَقَةِ الرَّجُلِ قُوتَ سَنَةٍ عَلَى أَهْلِهِ، وَكَيْفَ نَفَقَاتُ الْعِيَالِ

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ سَلاَمٍ، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، قَالَ قَالَ لِي مَعْمَرٌ قَالَ لِي الثَّوْرِيُّ هَلْ سَمِعْتَ فِي الرَّجُلِ يَجْمَعُ لأَهْلِهِ قُوتَ سَنَتِهِمْ أَوْ بَعْضِ السَّنَةِ قَالَ مَعْمَرٌ فَلَمْ يَحْضُرْنِي، ثُمَّ ذَكَرْتُ حَدِيثًا حَدَّثَنَاهُ ابْنُ شِهَابٍ الزُّهْرِيُّ عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسٍ عَنْ عُمَرَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَبِيعُ نَخْلَ بَنِي النَّضِيرِ، وَيَحْبِسُ لأَهْلِهِ قُوتَ سَنَتِهِمْ‏.‏

Муҳаммад ибн Салом, Вакиъдан, у Ибн Уяйнадан ривоят қилади: Менга Маъмар айтди: Менга Саврий: Киши ўз аҳли учун бир йиллик ёки йилнинг баъзи (қисми) озиғини жамлаши ҳақида (ҳадис) эшитганмисан? деди. Маъмар: Менга (эсимга) келмади, сўнг бир ҳадисни эсладим — бизга уни Ибн Шиҳоб Зуҳрий Молик ибн Авсдан, у Умардан (розияллаҳу анҳу) айтиб берган: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Бану Назирнинг хурмосини сотар ва ўз аҳли учун бир йиллик озиғини ушлаб қолар эдилар, деди.

حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عُفَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَالِكُ بْنُ أَوْسِ بْنِ الْحَدَثَانِ، وَكَانَ، مُحَمَّدُ بْنُ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ ذَكَرَ لِي ذِكْرًا مِنْ حَدِيثِهِ، فَانْطَلَقْتُ حَتَّى دَخَلْتُ عَلَى مَالِكِ بْنِ أَوْسٍ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ مَالِكٌ انْطَلَقْتُ حَتَّى أَدْخُلَ عَلَى عُمَرَ، إِذْ أَتَاهُ حَاجِبُهُ يَرْفَا فَقَالَ هَلْ لَكَ فِي عُثْمَانَ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ وَالزُّبَيْرِ وَسَعْدٍ يَسْتَأْذِنُونَ قَالَ نَعَمْ‏.‏ فَأَذِنَ لَهُمْ ـ قَالَ ـ فَدَخَلُوا وَسَلَّمُوا فَجَلَسُوا، ثُمَّ لَبِثَ يَرْفَا قَلِيلاً فَقَالَ لِعُمَرَ هَلْ لَكَ فِي عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ قَالَ نَعَمْ‏.‏ فَأَذِنَ لَهُمَا، فَلَمَّا دَخَلاَ سَلَّمَا وَجَلَسَا، فَقَالَ عَبَّاسٌ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ اقْضِ بَيْنِي وَبَيْنَ هَذَا‏.‏ فَقَالَ الرَّهْطُ عُثْمَانُ وَأَصْحَابُهُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ اقْضِ بَيْنَهُمَا، وَأَرِحْ أَحَدَهُمَا مِنَ الآخَرِ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ اتَّئِدُوا أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي بِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ، هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ‏"‏‏.‏ يُرِيدُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَفْسَهُ‏.‏ قَالَ الرَّهْطُ قَدْ قَالَ ذَلِكَ‏.‏ فَأَقْبَلَ عُمَرُ عَلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ فَقَالَ أَنْشُدُكُمَا بِاللَّهِ هَلْ تَعْلَمَانِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ذَلِكَ قَالاَ قَدْ قَالَ ذَلِكَ‏.‏ قَالَ عُمَرُ فَإِنِّي أُحَدِّثُكُمْ عَنْ هَذَا الأَمْرِ، إِنَّ اللَّهَ كَانَ خَصَّ رَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم فِي هَذَا الْمَالِ بِشَىْءٍ لَمْ يُعْطِهِ أَحَدًا غَيْرَهُ، قَالَ اللَّهُ ‏{‏مَا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ مِنْهُمْ فَمَا أَوْجَفْتُمْ عَلَيْهِ مِنْ خَيْلٍ‏}‏ إِلَى قَوْلِهِ ‏{‏قَدِيرٌ‏}‏‏.‏ فَكَانَتْ هَذِهِ خَالِصَةً لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاللَّهِ مَا احْتَازَهَا دُونَكُمْ وَلاَ اسْتَأْثَرَ بِهَا عَلَيْكُمْ، لَقَدْ أَعْطَاكُمُوهَا وَبَثَّهَا فِيكُمْ، حَتَّى بَقِيَ مِنْهَا هَذَا الْمَالُ، فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُنْفِقُ عَلَى أَهْلِهِ نَفَقَةَ سَنَتِهِمْ مِنْ هَذَا الْمَالِ، ثُمَّ يَأْخُذُ مَا بَقِيَ، فَيَجْعَلُهُ مَجْعَلَ مَالِ اللَّهِ، فَعَمِلَ بِذَلِكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَيَاتَهُ، أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ، هَلْ تَعْلَمُونَ ذَلِكَ قَالُوا نَعَمْ‏.‏ قَالَ لِعَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ أَنْشُدُكُمَا بِاللَّهِ هَلْ تَعْلَمَانِ ذَلِكَ قَالاَ نَعَمْ‏.‏ ثُمَّ تَوَفَّى اللَّهُ نَبِيَّهُ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ أَنَا وَلِيُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَبَضَهَا أَبُو بَكْرٍ يَعْمَلُ فِيهَا بِمَا عَمِلَ بِهِ فِيهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنْتُمَا حِينَئِذٍ ـ وَأَقْبَلَ عَلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ ـ تَزْعُمَانِ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ كَذَا وَكَذَا، وَاللَّهُ يَعْلَمُ أَنَّهُ فِيهَا صَادِقٌ بَارٌّ رَاشِدٌ تَابِعٌ لِلْحَقِّ، ثُمَّ تَوَفَّى اللَّهُ أَبَا بَكْرٍ فَقُلْتُ أَنَا وَلِيُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ، فَقَبَضْتُهَا سَنَتَيْنِ أَعْمَلُ فِيهَا بِمَا عَمِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ، ثُمَّ جِئْتُمَانِي وَكَلِمَتُكُمَا وَاحِدَةٌ وَأَمْرُكُمَا جَمِيعٌ، جِئْتَنِي تَسْأَلُنِي نَصِيبَكَ مِنِ ابْنِ أَخِيكَ، وَأَتَى هَذَا يَسْأَلُنِي نَصِيبَ امْرَأَتِهِ مِنْ أَبِيهَا، فَقُلْتُ إِنْ شِئْتُمَا دَفَعْتُهُ إِلَيْكُمَا عَلَى أَنَّ عَلَيْكُمَا عَهْدَ اللَّهِ وَمِيثَاقَهُ لَتَعْمَلاَنِ فِيهَا بِمَا عَمِلَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبِمَا عَمِلَ بِهِ فِيهَا أَبُو بَكْرٍ، وَبِمَا عَمِلْتُ بِهِ فِيهَا، مُنْذُ وُلِّيتُهَا، وَإِلاَّ فَلاَ تُكَلِّمَانِي فِيهَا فَقُلْتُمَا ادْفَعْهَا إِلَيْنَا بِذَلِكَ‏.‏ فَدَفَعْتُهَا إِلَيْكُمَا بِذَلِكَ، أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ هَلْ دَفَعْتُهَا إِلَيْهِمَا بِذَلِكَ فَقَالَ الرَّهْطُ نَعَمْ‏.‏ قَالَ فَأَقْبَلَ عَلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ فَقَالَ أَنْشُدُكُمَا بِاللَّهِ هَلْ دَفَعْتُهَا إِلَيْكُمَا بِذَلِكَ قَالاَ نَعَمْ‏.‏ قَالَ أَفَتَلْتَمِسَانِ مِنِّي قَضَاءً غَيْرَ ذَلِكَ، فَوَالَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ لاَ أَقْضِي فِيهَا قَضَاءً غَيْرَ ذَلِكَ، حَتَّى تَقُومَ السَّاعَةُ، فَإِنْ عَجَزْتُمَا عَنْهَا فَادْفَعَاهَا فَأَنَا أَكْفِيكُمَاهَا‏.‏

Саид ибн Уфайр, Лайсдан, у Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан: Менга Молик ибн Авс ибнул Ҳадасон хабар берди — Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъим менга унинг ҳадисидан бирор нарса зикр қилган эди — мен йўлга чиқиб, Молик ибн Авснинг олдига кирдим, ундан сўрадим. Молик айтди: Мен Умарнинг олдига киришга бордим, шунда унинг ҳожиби Ярфо унга келиб: Усмон, Абдураҳмон, Зубайр ва Саъд изн сўраяпти, уларни (киргизай)ми? деди. У: Ҳа, деди ва уларга изн берди. Улар кириб, салом бердилар ва ўтирдилар. Сўнг Ярфо бироз туриб, Умарга: Али ва Аббос (ҳам келди), (киргизай)ми? деди. У: Ҳа, деди ва икковига изн берди. Улар кирганида салом бериб ўтирдилар. Аббос: Эй амирул мўминин, мен билан мана бу (Али) орасида ҳукм қил, деди. Гуруҳ — Усмон ва шериклари: Эй амирул мўминин, улар орасида ҳукм қил ва бирини бошқасидан роҳатлантир, деди. Умар: Шошилманг. Сизларни — осмон ва ер (у билан) қоим бўлган Аллаҳга қасам бериб сўрайман: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бизга мерос қолдирилмайди, биз қолдирган нарса садақадир» деганларини биласизми? — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзларини назарда тутдилар. Гуруҳ: У буни айтди (ҳа), деди. Умар Али ва Аббосга юзланиб: Сизларни Аллаҳга қасам бериб сўрайман: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам буни айтганини биласизми? деди. Улар: У буни айтди, дедилар. Умар: Мен сизларга бу иш ҳақида айтаман: Аллаҳ Ўз Расули соллаллаҳу алайҳи васалламга бу молда (файъда) — ундан бошқа ҳеч кимга бермаган нарсани хос қилган эди: Аллаҳ «Аллаҳ улардан Ўз Расулига файъ қилган нарсага сизлар на от, на (туя) чоптирдингиз» дан то «(ҳар нарсага) қодир» деган сўзигача (оятини) айтди. Бас, бу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга хос эди. Аллаҳга қасам, у уни сизлардан (айриб) ўзига олмади ва сизларга нисбатан у билан ўзини афзал (бой) қилмади, балки уни сизларга берди ва сизлар орасида тарқатди, ҳатто бу мол ундан қолди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бу молдан ўз аҳлига бир йиллик нафақасини сарфлар, сўнг қолганини олиб, уни Аллаҳнинг молига (умумий хазинага) ишлатадиган жойига қўярдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳаёти давомида шундай қилдилар. Сизларни Аллаҳга қасам бериб сўрайман: буни биласизми? Улар: Ҳа, дедилар. Али ва Аббосга: Сизларни Аллаҳга қасам бериб сўрайман: буни биласизми? деди. Улар: Ҳа, дедилар. Сўнг Аллаҳ Ўз Набийсини соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот эттирди. Абу Бакр: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг валийсиман (ворисиман), деди ва уни Абу Бакр (хазина сифатида) олди, унда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам (қилган) каби иш қилди. Сиз икковингиз ўша пайтда — (Умар) Али ва Аббосга юзланди — Абу Бакр шундай-шундай (қилди) деб даъво қилардингиз; Аллаҳ биладики, у (Абу Бакр) унда ростгўй, яхши, тўғри, ҳаққа эргашувчи эди. Сўнг Аллаҳ Абу Бакрни вафот эттирди. Мен: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ва Абу Бакрнинг валийсиман, дедим ва уни икки йил (хазина сифатида) олдим, унда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ва Абу Бакр (қилган) каби иш қилдим. Сўнг икковингиз менга келдингиз, сўзингиз бир, ишингиз бирга эди: Сен (Аббос) менга келиб, жиянингдан ўз улушингни сўрайсан, мана бу (Али) менга келиб, хотинининг отасидан (Фотима орқали Пайғамбардан) улушини сўрайди. Мен: Агар хоҳласангиз, мен уни сизларга топшираман — сизлар зиммасида Аллаҳнинг аҳди ва паймони бўлиши (шарти билан)ки, унда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам (қилган) каби, Абу Бакр (қилган) каби ва мен — уни бошқарганимдан бери — қилган каби иш қилишингиз (шарти билан); акс ҳолда, мен билан у ҳақда гаплашманг, дедим. Сизлар: Уни шу (шарт билан) бизга топшир, дедингиз. Мен уни шу (шарт билан) сизларга топширдим. Сизларни Аллаҳга қасам бериб сўрайман: мен уни уларга шу (шарт билан) топширдимми? Гуруҳ: Ҳа, деди. (Умар) Али ва Аббосга юзланиб: Сизларни Аллаҳга қасам бериб сўрайман: мен уни сизларга шу (шарт билан) топширдимми? деди. Улар: Ҳа, дедилар. У: Энди сиз мендан бундан бошқа ҳукмни истайсизми? Осмон ва ер Унинг изни билан қоим бўлган зотга қасам, мен унда бундан бошқа ҳукм қилмайман, то қиёмат қоим бўлгунча. Агар сиз уни (бошқаришдан) ожиз бўлсангиз, уни менга топширинглар, мен сизларга уни кифоя қиламан (идора қиламан), деди.