باب شَاةٍ مَسْمُوطَةٍ وَالْكَتِفِ وَالْجَنْبِ
حَدَّثَنَا هُدْبَةُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامُ بْنُ يَحْيَى، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ كُنَّا نَأْتِي أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ وَخَبَّازُهُ قَائِمٌ قَالَ كُلُوا فَمَا أَعْلَمُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَأَى رَغِيفًا مُرَقَّقًا حَتَّى لَحِقَ بِاللَّهِ، وَلاَ رَأَى شَاةً سَمِيطًا بِعَيْنِهِ قَطُّ.
Ҳудба ибн Холид, Ҳаммом ибн Яҳёдан, у Қатодадан ривоят қилади: У: Биз Анас ибн Моликнинг (розияллаҳу анҳу) олдига келар эдик, унинг нон ёпувчиси турарди. У: Енглар, мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг — то Аллаҳга рўбарў бўлгунча — юпқа нон кўрганларини билмайман, на у киши (териси) юлинган (силлиқланган) қўйни ўз кўзлари билан кўрганлар, дер эди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُقَاتِلٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ عَمْرِو بْنِ أُمَيَّةَ الضَّمْرِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَحْتَزُّ مِنْ كَتِفِ شَاةٍ، فَأَكَلَ مِنْهَا، فَدُعِيَ إِلَى الصَّلاَةِ، فَقَامَ فَطَرَحَ السِّكِّينَ فَصَلَّى، وَلَمْ يَتَوَضَّأْ.
Муҳаммад ибн Муқотил, Абдуллаҳдан, у Маъмардан, у Зуҳрийдан, у Жаъфар ибн Амр ибн Умайя Замрийдан, у отасидан ривоят қилади: У: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қўй елкасидан (гўшт) кесаётган(ларини) кўрдим, ундан едилар. Сўнг у киши намозга чақирилди, у киши туриб, пичоқни ташлаб, намоз ўқидилар, таҳорат қилмадилар, деди.