حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ دَخَلْتُ مَعَ أَنَسٍ عَلَى الْحَكَمِ بْنِ أَيُّوبَ، فَرَأَى غِلْمَانًا ـ أَوْ فِتْيَانًا ـ نَصَبُوا دَجَاجَةً يَرْمُونَهَا. فَقَالَ أَنَسٌ نَهَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ تُصْبَرَ الْبَهَائِمُ.
Абул Валид, Шуъбадан, у Ҳишом ибн Зайддан ривоят қилади: У: Мен Анас билан Ҳакам ибн Айюбнинг олдига кирдим. У (Анас) ғуломлар — ёки йигитлар — бир товуқни (нишон қилиб) тиклаб, унга (ўқ) отаётганларини кўрди. Анас: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳайвонларни (тирик) боғлаб (нишон қилиб) ўлдиришдан қайтардилар, деди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يَعْقُوبَ، أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ سَمِعَهُ يُحَدِّثُ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّهُ دَخَلَ عَلَى يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ وَغُلاَمٌ مِنْ بَنِي يَحْيَى رَابِطٌ دَجَاجَةً يَرْمِيهَا، فَمَشَى إِلَيْهَا ابْنُ عُمَرَ حَتَّى حَلَّهَا، ثُمَّ أَقْبَلَ بِهَا وَبِالْغُلاَمِ مَعَهُ فَقَالَ ازْجُرُوا غُلاَمَكُمْ عَنْ أَنْ يَصْبِرَ هَذَا الطَّيْرَ لِلْقَتْلِ، فَإِنِّي سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ تُصْبَرَ بَهِيمَةٌ أَوْ غَيْرُهَا لِلْقَتْلِ.
Аҳмад ибн Яъқуб, Ишоқ ибн Саид ибн Амрдан, у отасидан ривоят қилади: У уни Ибн Умардан (розияллаҳу анҳумо) айтиб бераётганини эшитди: У Яҳё ибн Саиднинг олдига кирди, Бану Яҳёдан бир ғулом товуқни боғлаб, унга (ўқ) отаётган эди. Ибн Умар унга қараб юриб борди ва уни ечди. Сўнг уни ва ғуломни ўзи билан олиб келиб: Ғуломингизни — бу қушни (тирик) ўлдириш учун боғлашдан қайтаринглар, чунки мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг бир ҳайвон ёки бошқасини (тирик) боғлаб ўлдиришдан қайтарганларини эшитганман, деди.
حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ كُنْتُ عِنْدَ ابْنِ عُمَرَ فَمَرُّوا بِفِتْيَةٍ أَوْ بِنَفَرٍ نَصَبُوا دَجَاجَةً يَرْمُونَهَا، فَلَمَّا رَأَوُا ابْنَ عُمَرَ تَفَرَّقُوا عَنْهَا، وَقَالَ ابْنُ عُمَرَ مَنْ فَعَلَ هَذَا إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَعَنَ مَنْ فَعَلَ هَذَا. تَابَعَهُ سُلَيْمَانُ عَنْ شُعْبَةَ، حَدَّثَنَا الْمِنْهَالُ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، لَعَنَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مَنْ مَثَّلَ بِالْحَيَوَانِ. وَقَالَ عَدِيٌّ عَنْ سَعِيدٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Абун Нуъмон, Абу Авонадан, у Абу Бишрдан, у Саид ибн Жубайрдан ривоят қилади: У: Мен Ибн Умарнинг ҳузурида эдим. Улар (бир гуруҳ) товуқни тиклаб, унга (ўқ) отаётган йигитлар ёки бир неча киши ёнидан ўтдилар. Улар Ибн Умарни кўрганларида, ундан (товуқдан) тарқалдилар. Ибн Умар: Буни ким қилди? Албатта Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам буни қилган кишини лаънатлаган, деди. Буни Сулаймон Шуъбадан (ривоят қилиб) мутобаъа қилди: Бизга Минҳол, у Саиддан, у Ибн Умардан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳайвонни масла (аъзоларини кесиб) қилган кишини лаънатлаган, деди. Адий Саиддан, у Ибн Аббосдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مِنْهَالٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَدِيُّ بْنُ ثَابِتٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ يَزِيدَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ نَهَى عَنِ النُّهْبَةِ وَالْمُثْلَةِ.
Ҳажжож ибн Минҳол, Шуъбадан: Менга Адий ибн Собит хабар берди: Абдуллаҳ ибн Язидни эшитдим, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: У киши нуҳба (талон-тарож) ва масладан (аъзоларни кесиб жонзотни шикаслашдан) қайтардилар (деб ривоят қилди).