Беморни кўрган кишининг дуоси

Bemorlar kitobi · 1 ҳадис

باب دُعَاءِ الْعَائِدِ لِلْمَرِيضِ

حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَتَى مَرِيضًا ـ أَوْ أُتِيَ بِهِ ـ قَالَ ‏ "‏ أَذْهِبِ الْبَاسَ رَبَّ النَّاسِ، اشْفِ وَأَنْتَ الشَّافِي لاَ شِفَاءَ إِلاَّ شِفَاؤُكَ، شِفَاءً لاَ يُغَادِرُ سَقَمًا ‏"‏‏.‏ قَالَ عَمْرُو بْنُ أَبِي قَيْسٍ وَإِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ عَنْ مَنْصُورٍ عَنْ إِبْرَاهِيمَ وَأَبِي الضُّحَى إِذَا أُتِيَ بِالْمَرِيضِ، وَقَالَ جَرِيرٌ عَنْ مَنْصُورٍ عَنْ أَبِي الضُّحَى وَحْدَهُ، وَقَالَ إِذَا أَتَى مَرِيضًا‏.‏

Мусо ибн Исмоил, Абу Авонадан, у Мансурдан, у Иброҳимдан, у Масруқдан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир касалнинг олдига келганларида — ёки у (касал) у кишига келтирилганида — : «Дардни кетказ, эй одамларнинг Робби! Шифо бер, Сен Шифо берувчисан, Сенинг шифонгдан бошқа шифо йўқ — ҳеч қандай касаллик қолдирмайдиган шифо (бер)» дер эдилар. Амр ибн Абу Қайс ва Иброҳим ибн Таҳмон Мансурдан, у Иброҳим ва Абуз Зуҳодан: касал келтирилганида (дедилар). Жарир Мансурдан, у Абуз Зуҳодан ёлғиз (ривоят қилди) ва: касалнинг олдига келганида, деди.