حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَتَى مَرِيضًا ـ أَوْ أُتِيَ بِهِ ـ قَالَ " أَذْهِبِ الْبَاسَ رَبَّ النَّاسِ، اشْفِ وَأَنْتَ الشَّافِي لاَ شِفَاءَ إِلاَّ شِفَاؤُكَ، شِفَاءً لاَ يُغَادِرُ سَقَمًا ". قَالَ عَمْرُو بْنُ أَبِي قَيْسٍ وَإِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ عَنْ مَنْصُورٍ عَنْ إِبْرَاهِيمَ وَأَبِي الضُّحَى إِذَا أُتِيَ بِالْمَرِيضِ، وَقَالَ جَرِيرٌ عَنْ مَنْصُورٍ عَنْ أَبِي الضُّحَى وَحْدَهُ، وَقَالَ إِذَا أَتَى مَرِيضًا.
Мусо ибн Исмоил, Абу Авонадан, у Мансурдан, у Иброҳимдан, у Масруқдан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир касалнинг олдига келганларида — ёки у (касал) у кишига келтирилганида — : «Дардни кетказ, эй одамларнинг Робби! Шифо бер, Сен Шифо берувчисан, Сенинг шифонгдан бошқа шифо йўқ — ҳеч қандай касаллик қолдирмайдиган шифо (бер)» дер эдилар. Амр ибн Абу Қайс ва Иброҳим ибн Таҳмон Мансурдан, у Иброҳим ва Абуз Зуҳодан: касал келтирилганида (дедилар). Жарир Мансурдан, у Абуз Зуҳодан ёлғиз (ривоят қилди) ва: касалнинг олдига келганида, деди.