وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَتَى الْمَرِيضَ يَدْعُو لَهُ قَالَ " أَذْهِبِ الْبَاسَ رَبَّ النَّاسِ وَاشْفِ أَنْتَ الشَّافِي لاَ شِفَاءَ إِلاَّ شِفَاؤُكَ شِفَاءً لاَ يُغَادِرُ سَقَمًا " . وَفِي رِوَايَةِ أَبِي بَكْرٍ فَدَعَا لَهُ وَقَالَ " وَأَنْتَ الشَّافِي " .
Яна бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилиб: бизга Жарир, Мансурдан, у Абуз-Зуҳодан, у Масруқдан, у Оишадан ривоят қилди, дедилар: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам касалнинг олдига келганларида унга дуо қилиб: «Касалликни кет, эй одамлар Робби, Сен шифо бер, Сен Шифо берувчисан, Сенинг шифойингдан бошқа шифо йўқ, ҳеч қандай касаллик қолдирмайдиган шифо (бер)» дер эдилар. Абу Бакрнинг ривоятида: «У унга дуо қилди ва: ‹Сен Шифо берувчисан› деди» (дейилган).