حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ، زُهَيْرٌ - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اشْتَكَى مِنَّا إِنْسَانٌ مَسَحَهُ بِيَمِينِهِ ثُمَّ قَالَ " أَذْهِبِ الْبَاسَ رَبَّ النَّاسِ وَاشْفِ أَنْتَ الشَّافِي لاَ شِفَاءَ إِلاَّ شِفَاؤُكَ شِفَاءً لاَ يُغَادِرُ سَقَمًا " . فَلَمَّا مَرِضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَثَقُلَ أَخَذْتُ بِيَدِهِ لأَصْنَعَ بِهِ نَحْوَ مَا كَانَ يَصْنَعُ فَانْتَزَعَ يَدَهُ مِنْ يَدِي ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي وَاجْعَلْنِي مَعَ الرَّفِيقِ الأَعْلَى " . قَالَتْ فَذَهَبْتُ أَنْظُرُ فَإِذَا هُوَ قَدْ قَضَى .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Исъҳоқ ибн Иброҳим ривоят қилдилар; Исъҳоқ: «хабар берди» деди, Зуҳайр эса — лафз уники — «ривоят қилди» деди: бизга Жарир, Аъмашдан, у Абуз-Зуҳодан, у Масруқдан, у Оишадан ривоят қилди: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам биздан бирор инсон оғриб қолса, уни ўнг қўллари билан силаб, сўнг: «Касалликни кет, эй одамлар Робби, Сен шифо бер, Сен Шифо берувчисан, Сенинг шифойингдан бошқа шифо йўқ, ҳеч қандай касаллик қолдирмайдиган шифо (бер)» дер эдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам касал бўлиб оғирлашганларида, мен у қилиб турган нарсага ўхшатиб қилиш учун қўлларидан ушладим, У эса қўлини қўлимдан тортиб олди, сўнг: «Аллаҳим, мени мағфират қил ва мени аъло Рафиқ (дўст)лар билан бирга қил» дедилар. (Оиша) деди: Мен қараб тургандим, қарасам, У жони узилибди.