باب الدُّعَاءِ لِلْمُتَزَوِّجِ
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ رَأَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَى عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ أَثَرَ صُفْرَةٍ فَقَالَ " مَهْيَمْ ". أَوْ " مَهْ ". قَالَ تَزَوَّجْتُ امْرَأَةً عَلَى وَزْنِ نَوَاةٍ مِنْ ذَهَبٍ. فَقَالَ " بَارَكَ اللَّهُ لَكَ أَوْلِمْ وَلَوْ بِشَاةٍ ".
Мусаддад, Ҳаммод ибн Зайддан, у Собитдан, у Анасдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Абдураҳмон ибн Авфнинг устида сариқлик (атир) изини кўрдилар ва: «Бу нима?» — ёки: «Бас (нима бу)?» дедилар. У: Мен бир аёлга олтиндан бир данак (нуват) оғирлигида (маҳр) билан уйландим, деди. У: «Аллаҳ сенга барака берсин, валима (тўй оши) бер — бир қўй(бўлса) ҳам» дедилар.
حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ جَابِرٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ هَلَكَ أَبِي وَتَرَكَ سَبْعَ ـ أَوْ تِسْعَ ـ بَنَاتٍ، فَتَزَوَّجْتُ امْرَأَةً فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " تَزَوَّجْتَ يَا جَابِرُ ". قُلْتُ نَعَمْ. قَالَ " بِكْرًا أَمْ ثَيِّبًا ". قُلْتُ ثَيِّبًا. قَالَ " هَلاَّ جَارِيَةً تُلاَعِبُهَا وَتُلاَعِبُكَ، أَوْ تُضَاحِكُهَا وَتُضَاحِكُكَ ". قُلْتُ هَلَكَ أَبِي فَتَرَكَ سَبْعَ ـ أَوْ تِسْعَ ـ بَنَاتٍ، فَكَرِهْتُ أَنْ أَجِيئَهُنَّ بِمِثْلِهِنَّ، فَتَزَوَّجْتُ امْرَأَةً تَقُومُ عَلَيْهِنَّ. قَالَ " فَبَارَكَ اللَّهُ عَلَيْكَ ". لَمْ يَقُلِ ابْنُ عُيَيْنَةَ وَمُحَمَّدُ بْنُ مُسْلِمٍ عَنْ عَمْرٍو " بَارَكَ اللَّهُ عَلَيْكَ ".
Абун Нуъмон, Ҳаммод ибн Зайддан, у Амрдан, у Жобирдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: У: Отам вафот этди ва етти — ёки тўққиз — қиз қолдирди. Мен бир аёлга уйландим. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уйландингми, эй Жобир?» дедилар. Мен: Ҳа, дедим. У: «Бокира(қиз)гами ёки тул (эри ўлган)гами?» дедилар. Мен: Тулга, дедим. У: «Нега бир қизни (олмадинг) — уни ўйнатсанг, у сени ўйнатса, ёки уни кулдирсанг, у сени кулдирса?» дедилар. Мен: Отам вафот этди ва етти — ёки тўққиз — қиз қолдирди; мен уларга ўзларидек (ёш)ни олиб келишни ёқтирмадйм, шунда уларга (қараб) турадиган бир аёлга уйландим, дедим. У: «Бас, Аллаҳ сенга барака берсин» дедилар. Ибн Уяйна ва Муҳаммад ибн Муслим Амрдан: «Аллаҳ сенга барака берсин» (сўзини) айтмадилар.