حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَاصِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ زَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ، حَدَّثَهُ أَنَّهُمْ، تَسَحَّرُوا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَامُوا إِلَى الصَّلاَةِ. قُلْتُ كَمْ بَيْنَهُمَا قَالَ قَدْرُ خَمْسِينَ أَوْ سِتِّينَ ـ يَعْنِي آيَةً ـ ح.
Амр ибн Осим бизга айтди: Ҳаммом бизга айтди, Қатодадан, у Анасдан: Зайд ибн Собит унга айтдики: Улар Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан саҳарлик қилдилар, сўнг намозга турдилар. Мен: ‹Иккиси орасида (қанча вақт) эди?› дедим. У: ‹Эллик ёки олтмиш — яъни оят (ўқишгача) — чамаси›, деди.
حَدَّثَنَا حَسَنُ بْنُ صَبَّاحٍ، سَمِعَ رَوْحًا، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَزَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ تَسَحَّرَا، فَلَمَّا فَرَغَا مِنْ سَحُورِهِمَا قَامَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى الصَّلاَةِ فَصَلَّى. قُلْنَا لأَنَسٍ كَمْ كَانَ بَيْنَ فَرَاغِهِمَا مِنْ سَحُورِهِمَا وَدُخُولِهِمَا فِي الصَّلاَةِ قَالَ قَدْرُ مَا يَقْرَأُ الرَّجُلُ خَمْسِينَ آيَةً.
Ҳасан ибн Саббоҳ бизга айтди: У Равҳни эшитди: Саъид бизга айтди, Қатодадан, у Анас ибн Моликдан: Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам ва Зайд ибн Собит саҳарлик қилдилар, саҳарликларидан бўшаганда Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам намозга туриб ўқидилар. Биз Анасдан: ‹Саҳарликларидан бўшашлари билан намозга киришлари орасида (қанча вақт) эди?› деб сўрадик. У: ‹Киши эллик оят ўқийдиган миқдорда›, деди.
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي أُوَيْسٍ، عَنْ أَخِيهِ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، أَنَّهُ سَمِعَ سَهْلَ بْنَ سَعْدٍ، يَقُولُ كُنْتُ أَتَسَحَّرُ فِي أَهْلِي ثُمَّ يَكُونُ سُرْعَةٌ بِي أَنْ أُدْرِكَ صَلاَةَ الْفَجْرِ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم.
Исмоил ибн Абу Увайс бизга айтди, укасидан, у Сулаймондан, у Абу Ҳозимдан: У Саҳл ибн Саъдни шундай деганини эшитди: Мен аҳлим (оилам) ичида саҳарлик қилардим, сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бомдод намозини улгуриш учун шошилардим.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهُ قَالَتْ، كُنَّ نِسَاءُ الْمُؤْمِنَاتِ يَشْهَدْنَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَةَ الْفَجْرِ مُتَلَفِّعَاتٍ بِمُرُوطِهِنَّ، ثُمَّ يَنْقَلِبْنَ إِلَى بُيُوتِهِنَّ حِينَ يَقْضِينَ الصَّلاَةَ، لاَ يَعْرِفُهُنَّ أَحَدٌ مِنَ الْغَلَسِ.
Яҳё ибн Букайр бизга айтди: Лайс бизга хабар берди, Ақилдан, у Ибн Шиҳобдан: Урва ибн Зубайр менга хабар берди, Оиша унга хабар бериб деди: Мўмина аёллар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бомдод намозида ридоларига ўраниб иштирок этар, сўнг намозни тугатгач уйларига қайтар эдилар, уларни қоронғуликдан (ғаласдан) ҳеч ким танийма эди.