حَدَّثَنَا حَسَنُ بْنُ صَبَّاحٍ، سَمِعَ رَوْحًا، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَزَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ تَسَحَّرَا، فَلَمَّا فَرَغَا مِنْ سَحُورِهِمَا قَامَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى الصَّلاَةِ فَصَلَّى. قُلْنَا لأَنَسٍ كَمْ كَانَ بَيْنَ فَرَاغِهِمَا مِنْ سَحُورِهِمَا وَدُخُولِهِمَا فِي الصَّلاَةِ قَالَ قَدْرُ مَا يَقْرَأُ الرَّجُلُ خَمْسِينَ آيَةً.
Ҳасан ибн Саббоҳ бизга айтди: У Равҳни эшитди: Саъид бизга айтди, Қатодадан, у Анас ибн Моликдан: Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам ва Зайд ибн Собит саҳарлик қилдилар, саҳарликларидан бўшаганда Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам намозга туриб ўқидилар. Биз Анасдан: ‹Саҳарликларидан бўшашлари билан намозга киришлари орасида (қанча вақт) эди?› деб сўрадик. У: ‹Киши эллик оят ўқийдиган миқдорда›, деди.