حَدَّثَنَا ابْنُ مُقَاتِلٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا أُمَامَةَ، يَقُولُ صَلَّيْنَا مَعَ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ الظُّهْرَ، ثُمَّ خَرَجْنَا حَتَّى دَخَلْنَا عَلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ فَوَجَدْنَاهُ يُصَلِّي الْعَصْرَ فَقُلْتُ يَا عَمِّ، مَا هَذِهِ الصَّلاَةُ الَّتِي صَلَّيْتَ قَالَ الْعَصْرُ، وَهَذِهِ صَلاَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الَّتِي كُنَّا نُصَلِّي مَعَهُ.
Ибн Муқотил бизга айтди: Абдуллаҳ бизга хабар берди: Абу Бакр ибн Усмон ибн Саҳл ибн Ҳунайф бизга хабар берди: У деди: Мен Абу Умомани шундай деганини эшитдим: Биз Умар ибн Абдулазиз билан пешинни ўқидик, сўнг чиқиб Анас ибн Моликнинг олдига кирдик, уни асрни ўқиётган ҳолда топдик. Мен: ‹Эй амаки, бу сен ўқиган намоз қайси?› дедим. У: ‹Аср, мана шу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг биз у зот билан бирга ўқийдиган намозимиз›, деди.