حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، حَدَّثَنَا قُدَامَةُ بْنُ مُوسَى، عَنْ أَيُّوبَ بْنِ حُصَيْنٍ، عَنْ أَبِي عَلْقَمَةَ، عَنْ يَسَارٍ، مَوْلَى ابْنِ عُمَرَ قَالَ رَآنِي ابْنُ عُمَرَ وَأَنَا أُصَلِّي، بَعْدَ طُلُوعِ الْفَجْرِ فَقَالَ يَا يَسَارُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ عَلَيْنَا وَنَحْنُ نُصَلِّي هَذِهِ الصَّلاَةَ فَقَالَ " لِيُبَلِّغْ شَاهِدُكُمْ غَائِبَكُمْ لاَ تُصَلُّوا بَعْدَ الْفَجْرِ إِلاَّ سَجْدَتَيْنِ " .
Бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Вуҳайб ривоят қилди, бизга Қудома ибн Мусо Айюб ибн Ҳусайндан, у Абу Алқамадан, у Ибн Умарнинг озод қилинган қули Ясордан ривоят қилди. У айтди: «Ибн Умар мени тонг отгандан кейин намоз ўқиётганимни кўриб қолди ва: ‹Эй Ясор, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг олдимизга чиқдилар, биз бу намозни ўқиётган эдик, шунда у киши: Сизлардан ҳозир бўлган ғойиб бўлганга етказсин — бомдоддан (тонгдан) кейин икки саждадан (ракъатдан) бошқа намоз ўқиманглар, дедилар›, деди».