حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ وَهْبِ بْنِ الأَجْدَعِ، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الصَّلاَةِ بَعْدَ الْعَصْرِ إِلاَّ وَالشَّمْسُ مُرْتَفِعَةٌ .
Бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Шуъба Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Ваҳб ибн Аждаъдан, у Алийдан ривоят қилдики: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам асрдан кейин намоз ўқишдан қайтардилар, фақат қуёш юқори бўлса, бундан мустасно.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ ضَمْرَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فِي إِثْرِ كُلِّ صَلاَةٍ مَكْتُوبَةٍ رَكْعَتَيْنِ إِلاَّ الْفَجْرَ وَالْعَصْرَ .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Суфён Абу Ишоқдан, у Осим ибн Замрадан, у Алийдан хабар берди. У айтди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳар бир фарз намоздан кейин икки ракъат ўқирдилар, бомдод ва асрдан бошқа».
حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبَانُ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ شَهِدَ عِنْدِي رِجَالٌ مَرْضِيُّونَ فِيهِمْ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ وَأَرْضَاهُمْ عِنْدِي عُمَرُ أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ صَلاَةَ بَعْدَ صَلاَةِ الصُّبْحِ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ وَلاَ صَلاَةَ بَعْدَ صَلاَةِ الْعَصْرِ حَتَّى تَغْرُبَ الشَّمْسُ " .
Бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Абон ривоят қилди, бизга Қатода Абул Олиядан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У айтди: «Менинг олдимда розилигимга сазовор кишилар гувоҳлик беришди — улар орасида Умар ибн Хаттоб ҳам бор эди, улардан менга энг маъқул бўлгани Умар эди — Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Бомдод намозидан кейин, то қуёш чиққунча намоз йўқ; аср намозидан кейин, то қуёш ботгунча намоз йўқ›, деганлари ҳақида».
حَدَّثَنَا الرَّبِيعُ بْنُ نَافِعٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُهَاجِرِ، عَنِ الْعَبَّاسِ بْنِ سَالِمٍ، عَنْ أَبِي سَلاَّمٍ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ عَبَسَةَ السُّلَمِيِّ، أَنَّهُ قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ اللَّيْلِ أَسْمَعُ قَالَ " جَوْفُ اللَّيْلِ الآخِرُ فَصَلِّ مَا شِئْتَ فَإِنَّ الصَّلاَةَ مَشْهُودَةٌ مَكْتُوبَةٌ حَتَّى تُصَلِّيَ الصُّبْحَ ثُمَّ أَقْصِرْ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ فَتَرْتَفِعَ قِيْسَ رُمْحٍ أَوْ رُمْحَيْنِ فَإِنَّهَا تَطْلُعُ بَيْنَ قَرْنَىْ شَيْطَانٍ وَتُصَلِّي لَهَا الْكُفَّارُ ثُمَّ صَلِّ مَا شِئْتَ فَإِنَّ الصَّلاَةَ مَشْهُودَةٌ مَكْتُوبَةٌ حَتَّى يَعْدِلَ الرُّمْحُ ظِلَّهُ ثُمَّ أَقْصِرْ فَإِنَّ جَهَنَّمَ تُسْجَرُ وَتُفْتَحُ أَبْوَابُهَا فَإِذَا زَاغَتِ الشَّمْسُ فَصَلِّ مَا شِئْتَ فَإِنَّ الصَّلاَةَ مَشْهُودَةٌ حَتَّى تُصَلِّيَ الْعَصْرَ ثُمَّ أَقْصِرْ حَتَّى تَغْرُبَ الشَّمْسُ فَإِنَّهَا تَغْرُبُ بَيْنَ قَرْنَىْ شَيْطَانٍ وَيُصَلِّي لَهَا الْكُفَّارُ " . وَقَصَّ حَدِيثًا طَوِيلاً قَالَ الْعَبَّاسُ هَكَذَا حَدَّثَنِي أَبُو سَلاَّمٍ عَنْ أَبِي أُمَامَةَ إِلاَّ أَنْ أُخْطِئَ شَيْئًا لاَ أُرِيدُهُ فَأَسْتَغْفِرُ اللَّهَ وَأَتُوبُ إِلَيْهِ .
Бизга Рабиъ ибн Нофиъ ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Муҳожир Аббос ибн Солимдан, у Абу Салломдан, у Абу Умомадан, у Амр ибн Абаса ас-Суламийдан ривоят қилдики, у айтди: «Мен: ‹Ё Расулуллаҳ, кечанинг қайси қисми (дуога) энг эшитиларли?› дедим. У киши: ‹Кечанинг охирги қисми (ярми). Хоҳлаганингча намоз ўқи, чунки намоз то бомдодни ўқигунча гувоҳлик бериладиган, ёзиб қўйиладигандир. Сўнг (намозни) тўхтат, то қуёш чиқиб, бир ёки икки найза бўйи кўтарилгунча, чунки у шайтоннинг икки шохи орасида чиқади ва унга кофирлар сажда қилади. Сўнг хоҳлаганингча намоз ўқи, чунки намоз то найза ўз соясига тенг бўлгунча (зуҳргача) гувоҳлик бериладиган, ёзиб қўйиладигандир. Сўнг тўхтат, чунки жаҳаннам ёндирилади ва эшиклари очилади. Қуёш оғганда, хоҳлаганингча намоз ўқи, чунки намоз то асрни ўқигунча гувоҳлик бериладигандир. Сўнг тўхтат, то қуёш ботгунча, чунки у шайтоннинг икки шохи орасида ботади ва унга кофирлар сажда қилади›, дедилар». Ва у узун бир ҳадис ривоят қилди. Аббос айтди: Абу Саллом менга Абу Умомадан шундай ривоят қилди, агар билмасдан бирор нарсада хато қилсам, ундан Аллаҳдан мағфират сўрайман ва Унга тавба қиламан.
حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، حَدَّثَنَا قُدَامَةُ بْنُ مُوسَى، عَنْ أَيُّوبَ بْنِ حُصَيْنٍ، عَنْ أَبِي عَلْقَمَةَ، عَنْ يَسَارٍ، مَوْلَى ابْنِ عُمَرَ قَالَ رَآنِي ابْنُ عُمَرَ وَأَنَا أُصَلِّي، بَعْدَ طُلُوعِ الْفَجْرِ فَقَالَ يَا يَسَارُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ عَلَيْنَا وَنَحْنُ نُصَلِّي هَذِهِ الصَّلاَةَ فَقَالَ " لِيُبَلِّغْ شَاهِدُكُمْ غَائِبَكُمْ لاَ تُصَلُّوا بَعْدَ الْفَجْرِ إِلاَّ سَجْدَتَيْنِ " .
Бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Вуҳайб ривоят қилди, бизга Қудома ибн Мусо Айюб ибн Ҳусайндан, у Абу Алқамадан, у Ибн Умарнинг озод қилинган қули Ясордан ривоят қилди. У айтди: «Ибн Умар мени тонг отгандан кейин намоз ўқиётганимни кўриб қолди ва: ‹Эй Ясор, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг олдимизга чиқдилар, биз бу намозни ўқиётган эдик, шунда у киши: Сизлардан ҳозир бўлган ғойиб бўлганга етказсин — бомдоддан (тонгдан) кейин икки саждадан (ракъатдан) бошқа намоз ўқиманглар, дедилар›, деди».
حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ، وَمَسْرُوقٍ، قَالاَ نَشْهَدُ عَلَى عَائِشَةَ - رضى الله عنها - أَنَّهَا قَالَتْ مَا مِنْ يَوْمٍ يَأْتِي عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ صَلَّى بَعْدَ الْعَصْرِ رَكْعَتَيْنِ .
Бизга Ҳафс ибн Умар ривоят қилди, бизга Шуъба Абу Ишоқдан, у Асвад ва Масруқдан ривоят қилди. Улар айтдилар: «Биз Оиша розияллаҳу анҳо устига гувоҳлик берамизки, у: ‹Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келадиган ҳар бир кунда, албатта у киши асрдан кейин икки ракъат ўқирдилар›, деган».
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدٍ، حَدَّثَنَا عَمِّي، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ ذَكْوَانَ، مَوْلَى عَائِشَةَ أَنَّهَا حَدَّثَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي بَعْدَ الْعَصْرِ وَيَنْهَى عَنْهَا وَيُوَاصِلُ وَيَنْهَى عَنِ الْوِصَالِ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саъд ривоят қилди, бизга амаким ривоят қилди, бизга отам Ибн Ишоқдан, у Муҳаммад ибн Амр ибн Атодан, у Оишанинг озод қилган қули Заквондан ривоят қилди: У (Оиша) унга ривоят қилишича, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам асрдан кейин намоз ўқир ва ундан қайтарар, ҳамда висол қилар (икки кунни оғиз очмасдан улаб рўза тутар) ва висолдан қайтарар эди.