حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبَانُ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ شَهِدَ عِنْدِي رِجَالٌ مَرْضِيُّونَ فِيهِمْ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ وَأَرْضَاهُمْ عِنْدِي عُمَرُ أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ صَلاَةَ بَعْدَ صَلاَةِ الصُّبْحِ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ وَلاَ صَلاَةَ بَعْدَ صَلاَةِ الْعَصْرِ حَتَّى تَغْرُبَ الشَّمْسُ " .
Бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Абон ривоят қилди, бизга Қатода Абул Олиядан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У айтди: «Менинг олдимда розилигимга сазовор кишилар гувоҳлик беришди — улар орасида Умар ибн Хаттоб ҳам бор эди, улардан менга энг маъқул бўлгани Умар эди — Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Бомдод намозидан кейин, то қуёш чиққунча намоз йўқ; аср намозидан кейин, то қуёш ботгунча намоз йўқ›, деганлари ҳақида».