حَدَّثَنَا الرَّبِيعُ بْنُ نَافِعٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُهَاجِرِ، عَنِ الْعَبَّاسِ بْنِ سَالِمٍ، عَنْ أَبِي سَلاَّمٍ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ عَبَسَةَ السُّلَمِيِّ، أَنَّهُ قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ اللَّيْلِ أَسْمَعُ قَالَ " جَوْفُ اللَّيْلِ الآخِرُ فَصَلِّ مَا شِئْتَ فَإِنَّ الصَّلاَةَ مَشْهُودَةٌ مَكْتُوبَةٌ حَتَّى تُصَلِّيَ الصُّبْحَ ثُمَّ أَقْصِرْ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ فَتَرْتَفِعَ قِيْسَ رُمْحٍ أَوْ رُمْحَيْنِ فَإِنَّهَا تَطْلُعُ بَيْنَ قَرْنَىْ شَيْطَانٍ وَتُصَلِّي لَهَا الْكُفَّارُ ثُمَّ صَلِّ مَا شِئْتَ فَإِنَّ الصَّلاَةَ مَشْهُودَةٌ مَكْتُوبَةٌ حَتَّى يَعْدِلَ الرُّمْحُ ظِلَّهُ ثُمَّ أَقْصِرْ فَإِنَّ جَهَنَّمَ تُسْجَرُ وَتُفْتَحُ أَبْوَابُهَا فَإِذَا زَاغَتِ الشَّمْسُ فَصَلِّ مَا شِئْتَ فَإِنَّ الصَّلاَةَ مَشْهُودَةٌ حَتَّى تُصَلِّيَ الْعَصْرَ ثُمَّ أَقْصِرْ حَتَّى تَغْرُبَ الشَّمْسُ فَإِنَّهَا تَغْرُبُ بَيْنَ قَرْنَىْ شَيْطَانٍ وَيُصَلِّي لَهَا الْكُفَّارُ " . وَقَصَّ حَدِيثًا طَوِيلاً قَالَ الْعَبَّاسُ هَكَذَا حَدَّثَنِي أَبُو سَلاَّمٍ عَنْ أَبِي أُمَامَةَ إِلاَّ أَنْ أُخْطِئَ شَيْئًا لاَ أُرِيدُهُ فَأَسْتَغْفِرُ اللَّهَ وَأَتُوبُ إِلَيْهِ .
Бизга Рабиъ ибн Нофиъ ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Муҳожир Аббос ибн Солимдан, у Абу Салломдан, у Абу Умомадан, у Амр ибн Абаса ас-Суламийдан ривоят қилдики, у айтди: «Мен: ‹Ё Расулуллаҳ, кечанинг қайси қисми (дуога) энг эшитиларли?› дедим. У киши: ‹Кечанинг охирги қисми (ярми). Хоҳлаганингча намоз ўқи, чунки намоз то бомдодни ўқигунча гувоҳлик бериладиган, ёзиб қўйиладигандир. Сўнг (намозни) тўхтат, то қуёш чиқиб, бир ёки икки найза бўйи кўтарилгунча, чунки у шайтоннинг икки шохи орасида чиқади ва унга кофирлар сажда қилади. Сўнг хоҳлаганингча намоз ўқи, чунки намоз то найза ўз соясига тенг бўлгунча (зуҳргача) гувоҳлик бериладиган, ёзиб қўйиладигандир. Сўнг тўхтат, чунки жаҳаннам ёндирилади ва эшиклари очилади. Қуёш оғганда, хоҳлаганингча намоз ўқи, чунки намоз то асрни ўқигунча гувоҳлик бериладигандир. Сўнг тўхтат, то қуёш ботгунча, чунки у шайтоннинг икки шохи орасида ботади ва унга кофирлар сажда қилади›, дедилар». Ва у узун бир ҳадис ривоят қилди. Аббос айтди: Абу Саллом менга Абу Умомадан шундай ривоят қилди, агар билмасдан бирор нарсада хато қилсам, ундан Аллаҳдан мағфират сўрайман ва Унга тавба қиламан.