حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَسَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ يَحْيَى أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ كَانَ لاِبْنِ آدَمَ وَادِيَانِ مِنْ مَالٍ لاَبْتَغَى وَادِيًا ثَالِثًا وَلاَ يَمْلأُ جَوْفَ ابْنِ آدَمَ إِلاَّ التُّرَابُ وَيَتُوبُ اللَّهُ عَلَى مَنْ تَابَ " .
Анас айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар Одам ўғлига молдан икки водий бўлса, учинчи бир водийни (яна) излар эди; Одам ўғлининг ичини (қорнини) фақат тупроқ тўлдирар; ва Аллаҳ тавба қилган кишининг тавбасини қабул қилади.» деди.
وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالَ ابْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ قَتَادَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ - فَلاَ أَدْرِي أَشَىْءٌ أُنْزِلَ أَمْ شَىْءٌ كَانَ يَقُولُهُ - بِمِثْلِ حَدِيثِ أَبِي عَوَانَةَ .
Анас ибн Молик айтди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни айтаётган ҳолда эшитдим — бас мен билмайман, (бу) нозил қилинган бир нарсами ёки у айтиб юрган бир нарсами — Абу Авона ҳадиси мисли(да).
وَحَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنِي ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " لَوْ كَانَ لاِبْنِ آدَمَ وَادٍ مِنْ ذَهَبٍ أَحَبَّ أَنَّ لَهُ وَادِيًا آخَرَ وَلَنْ يَمْلأَ فَاهُ إِلاَّ التُّرَابُ وَاللَّهُ يَتُوبُ عَلَى مَنْ تَابَ " .
Анас ибн Молик, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди)ки: У: «Агар Одам ўғлига олтиндан бир водий бўлса, унга яна бир водий бўлишини ёқтирар эди; унинг оғзини эса фақат тупроқ тўлдирар; ва Аллаҳ тавба қилган кишининг тавбасини қабул қилади» деди.
وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَهَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالاَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَطَاءً، يَقُولُ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لَوْ أَنَّ لاِبْنِ آدَمَ مِلْءَ وَادٍ مَالاً لأَحَبَّ أَنْ يَكُونَ إِلَيْهِ مِثْلُهُ وَلاَ يَمْلأُ نَفْسَ ابْنِ آدَمَ إِلاَّ التُّرَابُ وَاللَّهُ يَتُوبُ عَلَى مَنْ تَابَ " . قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَلاَ أَدْرِي أَمِنَ الْقُرْآنِ هُوَ أَمْ لاَ . وَفِي رِوَايَةِ زُهَيْرٍ قَالَ فَلاَ أَدْرِي أَمِنَ الْقُرْآنِ . لَمْ يَذْكُرِ ابْنَ عَبَّاسٍ .
Ибн Аббос айтди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: «Агар Одам ўғлига тўла бир водий мол бўлса, унга шу(нинг) мисли (яна бири) бўлишини ёқтирар эди; Одам ўғлининг нафсини эса фақат тупроқ тўлдирар; ва Аллаҳ тавба қилган кишининг тавбасини қабул қилади» деб айтаётган ҳолда эшитдим. Ибн Аббос: «Бас мен билмайман, бу Қуръандан(ми) ёки йўқми» деди. Зуҳайр ривоятида: «Бас мен билмайман, Қуръанданми» деди — Ибн Аббосни зикр қилмади.
حَدَّثَنِي سُوَيْدُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنْ دَاوُدَ، عَنْ أَبِي حَرْبِ بْنِ أَبِي، الأَسْوَدِ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ بَعَثَ أَبُو مُوسَى الأَشْعَرِيُّ إِلَى قُرَّاءِ أَهْلِ الْبَصْرَةِ فَدَخَلَ عَلَيْهِ ثَلاَثُمِائَةِ رَجُلٍ قَدْ قَرَءُوا الْقُرْآنَ فَقَالَ أَنْتُمْ خِيَارُ أَهْلِ الْبَصْرَةِ وَقُرَّاؤُهُمْ فَاتْلُوهُ وَلاَ يَطُولَنَّ عَلَيْكُمُ الأَمَدُ فَتَقْسُوَ قُلُوبُكُمْ كَمَا قَسَتْ قُلُوبُ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ وَإِنَّا كُنَّا نَقْرَأُ سُورَةً كُنَّا نُشَبِّهُهَا فِي الطُّولِ وَالشِّدَّةِ بِبَرَاءَةَ فَأُنْسِيتُهَا غَيْرَ أَنِّي قَدْ حَفِظْتُ مِنْهَا لَوْ كَانَ لاِبْنِ آدَمَ وَادِيَانِ مِنْ مَالٍ لاَبْتَغَى وَادِيًا ثَالِثًا وَلاَ يَمْلأُ جَوْفَ ابْنِ آدَمَ إِلاَّ التُّرَابُ . وَكُنَّا نَقْرَأُ سُورَةً كُنَّا نُشَبِّهُهَا بِإِحْدَى الْمُسَبِّحَاتِ فَأُنْسِيتُهَا غَيْرَ أَنِّي حَفِظْتُ مِنْهَا { يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لِمَ تَقُولُونَ مَا لاَ تَفْعَلُونَ} فَتُكْتَبُ شَهَادَةً فِي أَعْنَاقِكُمْ فَتُسْأَلُونَ عَنْهَا يَوْمَ الْقِيَامَةِ .
Абу Ҳарб ибн Абул-Асвад отасидан айтди: Абу Мусо ал-Ашъарий Басра аҳлининг қориларига (одам) жўнатди; бас унга Қуръанни ўқиган уч юз киши кирди. У: «Сизлар Басра аҳлининг яхшилари ва қориларисиз; бас уни (Қуръанни) тиловат қилинглар; сизларга узоқ вақт ўтмасин (ғафлатда яшаманг), акс ҳолда сиздан олдингиларнинг қалблари қотганидек қалбларингиз қотади. Биз бир сурани ўқир эдик — уни узунлиги ва шиддатида Бароат (Тавба сураси)га ўхшатар эдик; бас у менга унуттирилди; аммо мен ундан: ‹Агар Одам ўғлига молдан икки водий бўлса, учинчи бир водийни излар эди; Одам ўғлининг ичини фақат тупроқ тўлдирар›ни ёдлаб қолдим. Ва биз (яна) бир сурани ўқир эдик — уни мусаббиҳалардан (Субҳана... билан бошланадиганлардан) бирига ўхшатар эдик; бас у менга унуттирилди; аммо мен ундан: {Эй иймон келтирганлар, нега ўзингиз қилмайдиган нарсани айтасиз?}ни ёдлаб қолдим — бас бу бўйинларингизга гувоҳлик (қилиб) ёзилади ва қиёмат куни ундан сўраласиз» деди.