Таҳоратнинг сифати ва камоли

Tahorat kitobi · 2 ҳадис

باب صِفَةِ الْوُضُوءِ وَكَمَالِهِ ‏‏

538-ҳадисXalqaro 226

حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ سَرْحٍ وَحَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى التُّجِيبِيُّ قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ عَطَاءَ بْنَ يَزِيدَ اللَّيْثِيَّ، أَخْبَرَهُ أَنَّ حُمْرَانَ مَوْلَى عُثْمَانَ أَخْبَرَهُ أَنَّ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ - رضى الله عنه - دَعَا بِوَضُوءٍ فَتَوَضَّأَ فَغَسَلَ كَفَّيْهِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ مَضْمَضَ وَاسْتَنْثَرَ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ غَسَلَ يَدَهُ الْيُمْنَى إِلَى الْمِرْفَقِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ غَسَلَ يَدَهُ الْيُسْرَى مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ مَسَحَ رَأْسَهُ ثُمَّ غَسَلَ رِجْلَهُ الْيُمْنَى إِلَى الْكَعْبَيْنِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ غَسَلَ الْيُسْرَى مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ نَحْوَ وُضُوئِي هَذَا ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ تَوَضَّأَ نَحْوَ وُضُوئِي هَذَا ثُمَّ قَامَ فَرَكَعَ رَكْعَتَيْنِ لاَ يُحَدِّثُ فِيهِمَا نَفْسَهُ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ ابْنُ شِهَابٍ وَكَانَ عُلَمَاؤُنَا يَقُولُونَ هَذَا الْوُضُوءُ أَسْبَغُ مَا يَتَوَضَّأُ بِهِ أَحَدٌ لِلصَّلاَةِ ‏.‏

Усмон ибн Аффон (розияллаҳу анҳу) вузу (суви)ни сўраб, вузу қилди: икки кафтини уч марта ювди, кейин оғизни чайди ва бурунни қоқди (сув олиб тортди), кейин юзини уч марта ювди, кейин ўнг қўлини тирсакгача уч марта ювди, кейин чап қўлини шу каби (ювди), кейин бошини маш қилди, кейин ўнг оёғини тўпиқларгача уч марта ювди, кейин чап (оёғини) шу каби ювди; кейин: "Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни шу вузумга ўхшаш вузу қилганини кўрдим" деди; кейин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Ким шу вузумга ўхшаш вузу қилиб, кейин туриб икки ракат (намоз) ўқиса — ўша (икки ракат)да ўзига (ғайри) гап сўзламаса (хаёлни чалғитмаса) — унинг олдинги гуноҳи кечирилади" деди. Ибн Шиҳоб: "Бизнинг уламоларимиз: ‹Бу вузу — киши намоз учун қиладиган энг комил (мукаммал) вузудир› дер эдилар" деди.

539-ҳадисXalqaro 226

وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ اللَّيْثِيِّ، عَنْ حُمْرَانَ، مَوْلَى عُثْمَانَ أَنَّهُ رَأَى عُثْمَانَ دَعَا بِإِنَاءٍ فَأَفْرَغَ عَلَى كَفَّيْهِ ثَلاَثَ مِرَارٍ فَغَسَلَهُمَا ثُمَّ أَدْخَلَ يَمِينَهُ فِي الإِنَاءِ فَمَضْمَضَ وَاسْتَنْثَرَ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ وَيَدَيْهِ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ مَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ غَسَلَ رِجْلَيْهِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ تَوَضَّأَ نَحْوَ وُضُوئِي هَذَا ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ لاَ يُحَدِّثُ فِيهِمَا نَفْسَهُ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏

Ҳумрон — Усмоннинг мавлоси (ривоят қилди): У Усмонни кўрди — у бир идишни сўради ва икки кафтига уч марта (сув) қуйди, уларни ювди, кейин ўнг (қўли)ни идишга солиб, оғизни чайди ва бурунни қоқди, кейин юзини уч марта, қўлларини тирсакларгача уч марта ювди, кейин бошини маш қилди, кейин оёқларини уч марта ювди; кейин: "Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Ким шу вузумга ўхшаш вузу қилиб, кейин икки ракат ўқиса — ўша (икки ракат)да ўзига гап сўзламаса — унинг олдинги гуноҳи кечирилади› деди" деди.