Пайғамбарнинг "Бизга мерос қолмайди, қолдирганимиз садақадир" сўзи

Jihod kitobi · 6 ҳадис

باب قَوْلِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا فَهُوَ صَدَقَةٌ ‏"‏ ‏‏

4579-ҳадисXalqaro 1758

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ إِنَّ أَزْوَاجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حِينَ تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَرَدْنَ أَنْ يَبْعَثْنَ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ إِلَى أَبِي بَكْرٍ فَيَسْأَلْنَهُ مِيرَاثَهُنَّ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ عَائِشَةُ لَهُنَّ أَلَيْسَ قَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا فَهُوَ صَدَقَةٌ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: Мен Моликка уқиб бердим, у Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан ривоят қилди: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этганда Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотинлари Усмон ибн Аффонни Абу Бакрнинг олдига юбориб, ундан Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан меросларини сўрамоқчи бўлишди. Оиша уларга: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Бизга мерос қолмайди, биз қолдирган нарса садақадир» демаганмиди?» деди.

4580-ҳадисXalqaro 1759

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، أَخْبَرَنَا حُجَيْنٌ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَرْسَلَتْ إِلَى أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ تَسْأَلُهُ مِيرَاثَهَا مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِمَّا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَيْهِ بِالْمَدِينَةِ وَفَدَكٍ وَمَا بَقِيَ مِنْ خُمْسِ خَيْبَرَ فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ إِنَّمَا يَأْكُلُ آلُ مُحَمَّدٍ - صلى الله عليه وسلم - فِي هَذَا الْمَالِ ‏"‏ ‏.‏ وَإِنِّي وَاللَّهِ لاَ أُغَيِّرُ شَيْئًا مِنْ صَدَقَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ حَالِهَا الَّتِي كَانَتْ عَلَيْهَا فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلأَعْمَلَنَّ فِيهَا بِمَا عَمِلَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَبَى أَبُو بَكْرٍ أَنْ يَدْفَعَ إِلَى فَاطِمَةَ شَيْئًا فَوَجَدَتْ فَاطِمَةُ عَلَى أَبِي بَكْرٍ فِي ذَلِكَ - قَالَ - فَهَجَرَتْهُ فَلَمْ تُكَلِّمْهُ حَتَّى تُوُفِّيَتْ وَعَاشَتْ بَعْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سِتَّةَ أَشْهُرٍ فَلَمَّا تُوُفِّيَتْ دَفَنَهَا زَوْجُهَا عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ لَيْلاً وَلَمْ يُؤْذِنْ بِهَا أَبَا بَكْرٍ وَصَلَّى عَلَيْهَا عَلِيٌّ وَكَانَ لِعَلِيٍّ مِنَ النَّاسِ وِجْهَةٌ حَيَاةَ فَاطِمَةَ فَلَمَّا تُوُفِّيَتِ اسْتَنْكَرَ عَلِيٌّ وُجُوهَ النَّاسِ فَالْتَمَسَ مُصَالَحَةَ أَبِي بَكْرٍ وَمُبَايَعَتَهُ وَلَمْ يَكُنْ بَايَعَ تِلْكَ الأَشْهُرَ فَأَرْسَلَ إِلَى أَبِي بَكْرٍ أَنِ ائْتِنَا وَلاَ يَأْتِنَا مَعَكَ أَحَدٌ - كَرَاهِيَةَ مَحْضَرِ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ - فَقَالَ عُمَرُ لأَبِي بَكْرٍ وَاللَّهِ لاَ تَدْخُلْ عَلَيْهِمْ وَحْدَكَ ‏.‏ فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ وَمَا عَسَاهُمْ أَنْ يَفْعَلُوا بِي إِنِّي وَاللَّهِ لآتِيَنَّهُمْ ‏.‏ فَدَخَلَ عَلَيْهِمْ أَبُو بَكْرٍ ‏.‏ فَتَشَهَّدَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ ثُمَّ قَالَ إِنَّا قَدْ عَرَفْنَا يَا أَبَا بَكْرٍ فَضِيلَتَكَ وَمَا أَعْطَاكَ اللَّهُ وَلَمْ نَنْفَسْ عَلَيْكَ خَيْرًا سَاقَهُ اللَّهُ إِلَيْكَ وَلَكِنَّكَ اسْتَبْدَدْتَ عَلَيْنَا بِالأَمْرِ وَكُنَّا نَحْنُ نَرَى لَنَا حَقًّا لِقَرَابَتِنَا مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ فَلَمْ يَزَلْ يُكَلِّمُ أَبَا بَكْرٍ حَتَّى فَاضَتْ عَيْنَا أَبِي بَكْرٍ فَلَمَّا تَكَلَّمَ أَبُو بَكْرٍ قَالَ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَقَرَابَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَحَبُّ إِلَىَّ أَنْ أَصِلَ مِنْ قَرَابَتِي وَأَمَّا الَّذِي شَجَرَ بَيْنِي وَبَيْنَكُمْ مِنْ هَذِهِ الأَمْوَالِ فَإِنِّي لَمْ آلُ فِيهِ عَنِ الْحَقِّ وَلَمْ أَتْرُكْ أَمْرًا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَصْنَعُهُ فِيهَا إِلاَّ صَنَعْتُهُ ‏.‏ فَقَالَ عَلِيٌّ لأَبِي بَكْرٍ مَوْعِدُكَ الْعَشِيَّةُ لِلْبَيْعَةِ ‏.‏ فَلَمَّا صَلَّى أَبُو بَكْرٍ صَلاَةَ الظُّهْرِ رَقِيَ عَلَى الْمِنْبَرِ فَتَشَهَّدَ وَذَكَرَ شَأْنَ عَلِيٍّ وَتَخَلُّفَهُ عَنِ الْبَيْعَةِ وَعُذْرَهُ بِالَّذِي اعْتَذَرَ إِلَيْهِ ثُمَّ اسْتَغْفَرَ وَتَشَهَّدَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ فَعَظَّمَ حَقَّ أَبِي بَكْرٍ وَأَنَّهُ لَمْ يَحْمِلْهُ عَلَى الَّذِي صَنَعَ نَفَاسَةً عَلَى أَبِي بَكْرٍ وَلاَ إِنْكَارًا لِلَّذِي فَضَّلَهُ اللَّهُ بِهِ وَلَكِنَّا كُنَّا نَرَى لَنَا فِي الأَمْرِ نَصِيبًا فَاسْتُبِدَّ عَلَيْنَا بِهِ فَوَجَدْنَا فِي أَنْفُسِنَا فَسُرَّ بِذَلِكَ الْمُسْلِمُونَ وَقَالُوا أَصَبْتَ ‏.‏ فَكَانَ الْمُسْلِمُونَ إِلَى عَلِيٍّ قَرِيبًا حِينَ رَاجَعَ الأَمْرَ الْمَعْرُوفَ ‏.‏

Менга Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Ҳужайн хабар берди, бизга Лайс Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Урва ибнуз-Зубайрдан, у Оишадан ривоят қилди: У унга хабар бердики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизи Фотима Абу Бакр Сиддиқнинг олдига одам юбориб, ундан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан — Аллаҳ унга Мадинада ва Фадакда файъ қилиб берган нарсалардан ва Хайбар хумсидан қолган нарсадан — меросини сўради. Абу Бакр: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Бизга мерос қолмайди, биз қолдирган нарса садақадир. Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васалламнинг оиласи фақат шу молдан ейди» деди. Аллаҳга қасам, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг садақасини Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам замонидаги ҳолатидан ўзгартирмайман ва унда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам амал қилган нарса билан амал қиламан», деди. Абу Бакр Фотимага ҳеч нарса беришдан бош тортди. Фотима бу сабабли Абу Бакрдан хафа бўлиб, ундан ажраб, вафот этгунича у билан гаплашмади. У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан кейин олти ой яшади. Вафот этганда эри Алий ибн Абу Толиб уни кечаси дафн қилди ва Абу Бакрга билдирмади, унга Алий намоз ўқиди. Фотима тириклигида Алийнинг одамлар орасида обрўси бор эди, у вафот этганда Алий одамларнинг юзларини ўзгарган кўрди ва Абу Бакр билан сулҳ ва байъат қилишни излади — у ўша ойларда байъат қилмаган эди. У Абу Бакрга: «Бизнинг олдимизга кел, сен билан бошқа ҳеч ким келмасин» деб юборди — Умар ибнул-Хаттобнинг ҳозир бўлишини ёқтирмай. Умар Абу Бакрга: «Аллаҳга қасам, уларнинг олдига ёлғиз кирмайсан» деди. Абу Бакр: «Улар менга нима қила оларди? Аллаҳга қасам, мен албатта уларнинг олдига бораман» деди ва уларнинг олдига кирди. Алий ибн Абу Толиб ташаҳҳуд айтиб, сўнг: «Эй Абу Бакр, биз сенинг фазлингни ва Аллаҳ сенга берган нарсани биламиз. Аллаҳ сенга етказган яхшиликка ҳасад қилмаймиз. Лекин сен бу ишда биз устимиздан ўзбошимчалик қилдинг, ҳолбуки биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга қариндошлигимиз сабабли ўзимиз учун бир ҳақ деб билар эдик» деди. У Абу Бакр билан гаплашишда давом этди, то Абу Бакрнинг икки кўзи ёшга тўлди. Абу Бакр гапирганда: «Жоним Қўлида бўлган Зотга қасам, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қариндошлиги мен учун ўз қариндошларимни силадан кўра суюклироқдир. Аммо бу моллар ҳақида мен билан сизлар орасида келиб чиққан ишда мен ҳақдан четга чиқмадим ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унда қилганини кўрган бирор ишни қолдирмай қилдим» деди. Алий Абу Бакрга: «Байъат учун ваъдамиз кеч пайт» деди. Абу Бакр пешин намозини ўқиганидан кейин минбарга чиқиб, ташаҳҳуд айтди ва Алийнинг ишини, унинг байъатдан қолганини ва у баён қилган узрини зикр қилди, сўнг истиғфор сўради. Алий ибн Абу Толиб ташаҳҳуд айтиб, Абу Бакрнинг ҳаққини улуғлади ва ўзининг қилган иши Абу Бакрга ҳасад ёки Аллаҳ унга берган фазлни инкор қилиш сабабли эмаслигини, балки: «Биз бу ишда ўзимиз учун бир улуш бор деб билар эдик, бироқ у биздан ўзбошимчалик билан олинди, шу сабабли кўнглимизда бир нарса бўлди» деганини айтди. Мусулмонлар бундан хурсанд бўлиб: «Тўғри қилдинг» дедилар. Алий маъруфга (яхши ишга) қайтганида мусулмонлар унга яқин бўлдилар.

4581-ҳадисXalqaro 1759

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَ مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ قَالَ ابْنُ رَافِعٍ حَدَّثَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّصلى الله عليه وسلم وَهُمَا حِينَئِذٍ يَطْلُبَانِ أَرْضَهُ مِنْ فَدَكٍ وَسَهْمَهُ مِنْ خَيْبَرَ ‏.‏ فَقَالَ لَهُمَا أَبُو بَكْرٍ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمِثْلِ مَعْنَى حَدِيثِ عُقَيْلٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ ثُمَّ قَامَ عَلِيٌّ فَعَظَّمَ مِنْ حَقِّ أَبِي بَكْرٍ وَذَكَرَ فَضِيلَتَهُ وَسَابِقَتَهُ ثُمَّ مَضَى إِلَى أَبِي بَكْرٍ فَبَايَعَهُ فَأَقْبَلَ النَّاسُ إِلَى عَلِيٍّ فَقَالُوا أَصَبْتَ وَأَحْسَنْتَ ‏.‏ فَكَانَ النَّاسُ قَرِيبًا إِلَى عَلِيٍّ حِينَ قَارَبَ الأَمْرَ الْمَعْرُوفَ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим, Муҳаммад ибн Рофиъ ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилдилар — Ибн Рофиъ: «Бизга ривоят қилди» деди, иккаласи: «Бизга Абдурраззоқ хабар берди» дедилар — бизга Маъмар Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан хабар берди... Ўша пайтда улар иккаласи унинг Фадакдаги ерини ва Хайбардан улушини сўрар эдилар. Абу Бакр уларга: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитдим...» деди. Ва у ҳадисни Уқайлнинг Зуҳрийдан ривоятининг маъноси каби келтирди, фақат у шундай деди: Сўнг Алий туриб, Абу Бакрнинг ҳаққини улуғлади, унинг фазлини ва исломда олдинлигини зикр қилди, сўнг Абу Бакрнинг олдига бориб, унга байъат қилди. Шунда одамлар Алийга юзланиб: «Тўғри ва яхши қилдинг» дедилар. Алий маъруфга яқинлашганда одамлар унга яқин бўлдилар.

4582-ҳадисXalqaro 1759

وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَالْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ قَالاَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - وَهُوَ ابْنُ إِبْرَاهِيمَ - حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَأَلَتْ أَبَا بَكْرٍ بَعْدَ وَفَاةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَقْسِمَ لَهَا مِيرَاثَهَا مِمَّا تَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِمَّا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَيْهِ ‏.‏ فَقَالَ لَهَا أَبُو بَكْرٍ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَعَاشَتْ بَعْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سِتَّةَ أَشْهُرٍ وَكَانَتْ فَاطِمَةُ تَسْأَلُ أَبَا بَكْرٍ نَصِيبَهَا مِمَّا تَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ خَيْبَرَ وَفَدَكٍ وَصَدَقَتِهِ بِالْمَدِينَةِ فَأَبَى أَبُو بَكْرٍ عَلَيْهَا ذَلِكَ وَقَالَ لَسْتُ تَارِكًا شَيْئًا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعْمَلُ بِهِ إِلاَّ عَمِلْتُ بِهِ إِنِّي أَخْشَى إِنْ تَرَكْتُ شَيْئًا مِنْ أَمْرِهِ أَنْ أَزِيغَ فَأَمَّا صَدَقَتُهُ بِالْمَدِينَةِ فَدَفَعَهَا عُمَرُ إِلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ فَغَلَبَهُ عَلَيْهَا عَلِيٌّ وَأَمَّا خَيْبَرُ وَفَدَكُ فَأَمْسَكَهُمَا عُمَرُ وَقَالَ هُمَا صَدَقَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَتَا لِحُقُوقِهِ الَّتِي تَعْرُوهُ وَنَوَائِبِهِ وَأَمْرُهُمَا إِلَى مَنْ وَلِيَ الأَمْرَ قَالَ فَهُمَا عَلَى ذَلِكَ إِلَى الْيَوْمِ ‏.‏

Бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, (ҳ) бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Ҳасан ибн Алий ал-Ҳулвоний ҳам ривоят қилдилар, улар дедилар: Бизга Яъқуб — у Ибн Иброҳимдир — ривоят қилди, бизга отам Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, менга Урва ибнуз-Зубайр хабар бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотини Оиша унга хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизи Фотима, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам вафотидан кейин Абу Бакрдан — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қолдирган, Аллаҳ унга файъ қилиб берган нарсадан меросини тақсимлаб беришини сўради. Абу Бакр унга: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Бизга мерос қолмайди, биз қолдирган нарса садақадир» деди» деди. У деди: Фотима Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан кейин олти ой яшади. Фотима Абу Бакрдан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Хайбар, Фадак ва Мадинадаги садақасидан қолдирган улушини сўрар эди, лекин Абу Бакр унга буни бермади ва: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам амал қилган бирор нарсани амал қилмай қолдирмайман. Мен унинг ишидан бирор нарсани қолдирсам, оғиб кетишимдан қўрқаман» деди. Унинг Мадинадаги садақасини эса Умар Алий ва Аббосга берди, Алий унда ғолиб келди. Хайбар ва Фадакни эса Умар ушлаб қолди ва: «Бу иккаласи Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг садақаси, улар уни йўқлаб келган ҳақлари ва мушкулотлари учун эди. Бу иккаласининг иши иш бошқарган кишига (халифага) боғлиқ» деди. У деди: Бу иккаласи шу ҳолда бугунгача қолди.

4584-ҳадисXalqaro 1759

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ أَبِي عُمَرَ الْمَكِّيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ ‏.‏ نَحْوَهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Аби Умар ал-Маккий ривоят қилди, бизга Суфён Абуз-Зиноддан шу иснод билан шунга ўхшашини ривоят қилди.

4585-ҳадисXalqaro 1761

وَحَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي خَلَفٍ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ بْنُ عَدِيٍّ، أَخْبَرَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ‏"‏ ‏.‏

Менга Ибн Аби Халаф ривоят қилди, бизга Закариё ибн Адий ривоят қилди, бизга Ибнул-Муборак Юнусдан, у Зуҳрийдан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан хабар берди. У деди: «Бизга мерос қолмайди, биз қолдирган нарса садақадир».