وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَالْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ قَالاَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - وَهُوَ ابْنُ إِبْرَاهِيمَ - حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَأَلَتْ أَبَا بَكْرٍ بَعْدَ وَفَاةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَقْسِمَ لَهَا مِيرَاثَهَا مِمَّا تَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِمَّا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَيْهِ . فَقَالَ لَهَا أَبُو بَكْرٍ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ " . قَالَ وَعَاشَتْ بَعْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سِتَّةَ أَشْهُرٍ وَكَانَتْ فَاطِمَةُ تَسْأَلُ أَبَا بَكْرٍ نَصِيبَهَا مِمَّا تَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ خَيْبَرَ وَفَدَكٍ وَصَدَقَتِهِ بِالْمَدِينَةِ فَأَبَى أَبُو بَكْرٍ عَلَيْهَا ذَلِكَ وَقَالَ لَسْتُ تَارِكًا شَيْئًا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعْمَلُ بِهِ إِلاَّ عَمِلْتُ بِهِ إِنِّي أَخْشَى إِنْ تَرَكْتُ شَيْئًا مِنْ أَمْرِهِ أَنْ أَزِيغَ فَأَمَّا صَدَقَتُهُ بِالْمَدِينَةِ فَدَفَعَهَا عُمَرُ إِلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ فَغَلَبَهُ عَلَيْهَا عَلِيٌّ وَأَمَّا خَيْبَرُ وَفَدَكُ فَأَمْسَكَهُمَا عُمَرُ وَقَالَ هُمَا صَدَقَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَتَا لِحُقُوقِهِ الَّتِي تَعْرُوهُ وَنَوَائِبِهِ وَأَمْرُهُمَا إِلَى مَنْ وَلِيَ الأَمْرَ قَالَ فَهُمَا عَلَى ذَلِكَ إِلَى الْيَوْمِ .
Бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, (ҳ) бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Ҳасан ибн Алий ал-Ҳулвоний ҳам ривоят қилдилар, улар дедилар: Бизга Яъқуб — у Ибн Иброҳимдир — ривоят қилди, бизга отам Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, менга Урва ибнуз-Зубайр хабар бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотини Оиша унга хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизи Фотима, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам вафотидан кейин Абу Бакрдан — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қолдирган, Аллаҳ унга файъ қилиб берган нарсадан меросини тақсимлаб беришини сўради. Абу Бакр унга: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Бизга мерос қолмайди, биз қолдирган нарса садақадир» деди» деди. У деди: Фотима Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан кейин олти ой яшади. Фотима Абу Бакрдан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Хайбар, Фадак ва Мадинадаги садақасидан қолдирган улушини сўрар эди, лекин Абу Бакр унга буни бермади ва: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам амал қилган бирор нарсани амал қилмай қолдирмайман. Мен унинг ишидан бирор нарсани қолдирсам, оғиб кетишимдан қўрқаман» деди. Унинг Мадинадаги садақасини эса Умар Алий ва Аббосга берди, Алий унда ғолиб келди. Хайбар ва Фадакни эса Умар ушлаб қолди ва: «Бу иккаласи Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг садақаси, улар уни йўқлаб келган ҳақлари ва мушкулотлари учун эди. Бу иккаласининг иши иш бошқарган кишига (халифага) боғлиқ» деди. У деди: Бу иккаласи шу ҳолда бугунгача қолди.