باب اسْتِحْبَابِ لَعْقِ الأَصَابِعِ وَالْقَصْعَةِ وَأَكْلِ اللُّقْمَةِ السَّاقِطَةِ بَعْدَ مَسْحِ مَا يُصِيبُهَا مِنْ أَذًى وَكَرَاهَةِ مَسْحِ الْيَدِ قَبْلَ لَعْقِهَا
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَعَمْرٌو النَّاقِدُ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا - سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ، عَبَّاسٍ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أَكَلَ أَحَدُكُمْ طَعَامًا فَلاَ يَمْسَحْ يَدَهُ حَتَّى يَلْعَقَهَا أَوْ يُلْعِقَهَا " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Амр ан-Ноқид, Ишоқ ибн Иброҳим ва Ибн Абу Умар ривоят қилдилар — Ишоқ «хабар берди» деди, бошқалари «ривоят қилди» дедилар — Суфён, Амрдан, у Атодан, у Ибн Аббосдан. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сизлардан бири таом егач, қўлини яламасдан ёки ялатмасдан туриб артмасин» дедилар.
حَدَّثَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، ح وَحَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو عَاصِمٍ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، ح وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَطَاءً، يَقُولُ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أَكَلَ أَحَدُكُمْ مِنَ الطَّعَامِ فَلاَ يَمْسَحْ يَدَهُ حَتَّى يَلْعَقَهَا أَوْ يُلْعِقَهَا " .
Менга Ҳорун ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди, (ҳ) бизга Абд ибн Ҳумайд ҳам ривоят қилиб, менга Абу Осим хабар берди, иккови Ибн Журайждан, (ҳ) бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ҳам ривоят қилди — матн уники — бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, бизга Ибн Журайж ривоят қилиб деди: Атонинг шундай деганини эшитдим: Ибн Аббоснинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сизлардан бири таомдан егач, қўлини яламасдан ёки ялатмасдан туриб артмасин» дедилар.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا ابْنُ، مَهْدِيٍّ عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ ابْنِ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَلْعَقُ أَصَابِعَهُ الثَّلاَثَ مِنَ الطَّعَامِ . وَلَمْ يَذْكُرِ ابْنُ حَاتِمٍ الثَّلاَثَ . وَقَالَ ابْنُ أَبِي شَيْبَةَ فِي رِوَايَتِهِ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ كَعْبٍ عَنْ أَبِيهِ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилиб: бизга Ибн Маҳдий Суфёндан, у Саъд ибн Иброҳимдан, у Ибн Каъб ибн Моликдан, у отасидан ривоят қилди, дедилар. У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг таомдан кейин учта бармоқларини ялаганларини кўрдим. Ибн Ҳотим «учта» (сўзини) зикр қилмади. Ибн Абу Шайба ўз ривоятида: Абдурраҳмон ибн Каъбдан, у отасидан, деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، بْنِ سَعْدٍ عَنِ ابْنِ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْكُلُ بِثَلاَثِ أَصَابِعَ وَيَلْعَقُ يَدَهُ قَبْلَ أَنْ يَمْسَحَهَا .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Абу Муовия Ҳишом ибн Урвадан, у Абдурраҳмон ибн Саъддан, у Ибн Каъб ибн Моликдан, у отасидан хабар берди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам учта бармоқ билан ер, қўлларини артишдан олдин ялар эдилар.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، بْنِ سَعْدٍ أَنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، - أَوْ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ كَعْبٍ - أَخْبَرَهُ عَنْ أَبِيهِ، كَعْبٍ أَنَّهُ حَدَّثَهُمْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَأْكُلُ بِثَلاَثِ أَصَابِعَ فَإِذَا فَرَغَ لَعِقَهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ҳам ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Ҳишом Абдурраҳмон ибн Саъддан ривоят қилди: Абдурраҳмон ибн Каъб ибн Молик — ёки Абдуллаҳ ибн Каъб — унга отаси Каъбдан хабар берган, у эса уларга шундай ривоят қилган: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам учта бармоқ билан ер, еб бўлгач уларни ялар эдилар.
وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَعْدٍ، أَنَّحَدَّثَاهُ - أَوْ، أَحَدُهُمَا - عَنْ أَبِيهِ، كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِهِ .
Буни бизга Абу Курайб ҳам ривоят қилди, бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Ҳишом Абдурраҳмон ибн Саъддан ривоят қилди: Уларнинг иккови — ёки биттаси — унга оталари Каъб ибн Моликдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшаш ривоят қилган.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِلَعْقِ الأَصَابِعِ وَالصَّحْفَةِ وَقَالَ " إِنَّكُمْ لاَ تَدْرُونَ فِي أَيِّهِ الْبَرَكَةُ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳам ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бармоқларни ва идишни ялашга буюрдилар ва: «Албатта сизлар баракат унинг қайси жойида эканини билмайсизлар» дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا وَقَعَتْ لُقْمَةُ أَحَدِكُمْ فَلْيَأْخُذْهَا فَلْيُمِطْ مَا كَانَ بِهَا مِنْ أَذًى وَلْيَأْكُلْهَا وَلاَ يَدَعْهَا لِلشَّيْطَانِ وَلاَ يَمْسَحْ يَدَهُ بِالْمِنْدِيلِ حَتَّى يَلْعَقَ أَصَابِعَهُ فَإِنَّهُ لاَ يَدْرِي فِي أَىِّ طَعَامِهِ الْبَرَكَةُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Суфён Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сизлардан бирининг луқмаси тушиб кетса, уни олиб, унга ёпишган азони (ифлосликни) кетказиб есин, уни шайтонга қолдирмасин. Бармоқларини яламасдан туриб қўлини сочиққа артмасин, чунки у таомининг қайси қисмида баракат борлигини билмайди» дедилар.
وَحَدَّثَنَاهُ إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ الْحَفَرِيُّ، ح وَحَدَّثَنِيهِ مُحَمَّدُ بْنُ، رَافِعٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، كِلاَهُمَا عَنْ سُفْيَانَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . مِثْلَهُ . وَفِي حَدِيثِهِمَا " وَلاَ يَمْسَحْ يَدَهُ بِالْمِنْدِيلِ حَتَّى يَلْعَقَهَا أَوْ يُلْعِقَهَا " . وَمَا بَعْدَهُ .
Буни бизга Ишоқ ибн Иброҳим ҳам ривоят қилди, бизга Абу Довуд ал-Ҳафарий хабар берди, (ҳ) буни менга Муҳаммад ибн Рофиъ ҳам ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, иккови Суфёндан, мана шу иснод билан шунга ўхшаш ривоят қилдилар. Уларнинг ҳадисида: «Бармоқларини яламасдан ёки ялатмасдан туриб қўлини сочиққа артмасин» ва ундан кейингиси (зикр қилинган).
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ الشَّيْطَانَ يَحْضُرُ أَحَدَكُمْ عِنْدَ كُلِّ شَىْءٍ مِنْ شَأْنِهِ حَتَّى يَحْضُرَهُ عِنْدَ طَعَامِهِ فَإِذَا سَقَطَتْ مِنْ أَحَدِكُمُ اللُّقْمَةُ فَلْيُمِطْ مَا كَانَ بِهَا مِنْ أَذًى ثُمَّ لْيَأْكُلْهَا وَلاَ يَدَعْهَا لِلشَّيْطَانِ فَإِذَا فَرَغَ فَلْيَلْعَقْ أَصَابِعَهُ فَإِنَّهُ لاَ يَدْرِي فِي أَىِّ طَعَامِهِ تَكُونُ الْبَرَكَةُ " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Жарир Аъмашдан, у Абу Суфёндан, у Жобирдан ривоят қилди. У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитдим: «Албатта шайтон сизлардан бирининг ҳар бир ишида ҳозир бўлади, ҳатто унинг таоми олдида ҳам ҳозир бўлади. Бас, сизлардан бирининг луқмаси тушиб кетса, унга ёпишган азони (ифлосликни) кетказиб, сўнг уни есин, уни шайтонга қолдирмасин. Еб бўлгач, бармоқларини яласин, чунки у таомининг қайси қисмида баракат бўлишини билмайди» дедилар.
وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو كُرَيْبٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، جَمِيعًا عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ " إِذَا سَقَطَتْ لُقْمَةُ أَحَدِكُمْ " . إِلَى آخِرِ الْحَدِيثِ وَلَمْ يَذْكُرْ أَوَّلَ الْحَدِيثِ " إِنَّ الشَّيْطَانَ يَحْضُرُ أَحَدَكُمْ " .
Буни бизга Абу Курайб ва Ишоқ ибн Иброҳим ҳам, иккаласи Абу Муовиядан, у Аъмашдан, мана шу иснод билан: «Сизлардан бирининг луқмаси тушиб кетса» (деб) ҳадиснинг охиригача ривоят қилдилар, лекин ҳадиснинг бошини: «Албатта шайтон сизлардан бирининг олдида ҳозир бўлади» (қисмини) зикр қилмадилар.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي، صَالِحٍ وَأَبِي سُفْيَانَ عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي ذِكْرِ اللَّعْقِ . وَعَنْ أَبِي سُفْيَانَ عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَذَكَرَ اللُّقْمَةَ نَحْوَ حَدِيثِهِمَا .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳам ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Фузайл Аъмашдан, у Абу Солиҳ ва Абу Суфёндан, улар Жобирдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ялаш зикрида ривоят қилди. Яна Абу Суфёндан, у Жобирдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, луқмани ҳам уларнинг ҳадисига ўхшаш зикр қилди.
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ الْعَبْدِيُّ قَالاَ حَدَّثَنَا بَهْزٌ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ، بْنُ سَلَمَةَ حَدَّثَنَا ثَابِتٌ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَكَلَ طَعَامًا لَعِقَ أَصَابِعَهُ الثَّلاَثَ . قَالَ وَقَالَ " إِذَا سَقَطَتْ لُقْمَةُ أَحَدِكُمْ فَلْيُمِطْ عَنْهَا الأَذَى وَلْيَأْكُلْهَا وَلاَ يَدَعْهَا لِلشَّيْطَانِ " . وَأَمَرَنَا أَنْ نَسْلُتَ الْقَصْعَةَ قَالَ " فَإِنَّكُمْ لاَ تَدْرُونَ فِي أَىِّ طَعَامِكُمُ الْبَرَكَةُ " .
Менга Муҳаммад ибн Ҳотим ва Абу Бакр ибн Нофиъ ал-Абдий ривоят қилиб: бизга Баҳз ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, бизга Собит Анасдан ривоят қилди, дедилар: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам таом еганларида учта бармоқларини ялар эдилар. У деди: У киши: «Сизлардан бирининг луқмаси тушиб кетса, ундан азони (ифлосликни) кетказиб, уни есин, уни шайтонга қолдирмасин» дедилар. Ва бизни товоқни (қолдиқсиз) тозалашга буюриб: «Чунки сизлар таомингизнинг қайси қисмида баракат борлигини билмайсизлар» дедилар.
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا بَهْزٌ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، حَدَّثَنَا سُهَيْلٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَكَلَ أَحَدُكُمْ فَلْيَلْعَقْ أَصَابِعَهُ فَإِنَّهُ لاَ يَدْرِي فِي أَيَّتِهِنَّ الْبَرَكَةُ " .
Менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Баҳз ривоят қилди, бизга Вуҳайб ривоят қилди, бизга Суҳайл отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У киши: «Сизлардан бири егач, бармоқларини яласин, чунки у уларнинг қайси бирида баракат борлигини билмайди» дедилар.
وَحَدَّثَنِيهِ أَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، - يَعْنِي ابْنَ مَهْدِيٍّ - قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، بِهَذَا الإِسْنَادِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ " وَلْيَسْلُتْ أَحْدُكُمُ الصَّحْفَةَ " . وَقَالَ " فِي أَىِّ طَعَامِكُمُ الْبَرَكَةُ أَوْ يُبَارَكُ لَكُمْ " .
Буни менга Абу Бакр ибн Нофиъ ҳам ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон — яъни ибн Маҳдий — ривоят қилди, улар: бизга Ҳаммод мана шу иснод билан ривоят қилди, дедилар; фақат у: «Сизлардан бири товоқни (қолдиқсиз) тозаласин» деди. Ва: «Таомингизнинг қайси қисмида баракат бордир, ёки сизларга баракат берилур» деди.