حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، بْنُ إِبْرَاهِيمَ أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، كُلُّهُمْ عَنْ هِشَامٍ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، أَيْضًا - وَاللَّفْظُ هَذَا - حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ زَيْنَبَ، بِنْتِ أُمِّ سَلَمَةَ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ مُخَنَّثًا، كَانَ عِنْدَهَا وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْبَيْتِ فَقَالَ لأَخِي أُمِّ سَلَمَةَ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أُمَيَّةَ إِنْ فَتَحَ اللَّهُ عَلَيْكُمُ الطَّائِفَ غَدًا فَإِنِّي أَدُلُّكَ عَلَى بِنْتِ غَيْلاَنَ فَإِنَّهَا تُقْبِلُ بِأَرْبَعٍ وَتُدْبِرُ بِثَمَانٍ . قَالَ فَسَمِعَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لاَ يَدْخُلْ هَؤُلاَءِ عَلَيْكُمْ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилди, улар: бизга Вакийъ ривоят қилди, дедилар, (ҳ) ва бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди: бизга Жарир хабар берди, (ҳ) ва бизга Абу Курайб ривоят қилди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, уларнинг ҳаммаси Ҳишомдан, (ҳ) ва бизга яна Абу Курайб ривоят қилди — лафз шу — бизга Ибн Нумайр ривоят қилди: бизга Ҳишом отасидан, у Зайнаб бинт Умму Саламадан, у Умму Саламадан ривоят қилди: Унинг ҳузурида бир муханнас (хотинсифат эркак) бор эди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳам уйда эди. У Умму Саламанинг акасига: «Эй Абдуллаҳ ибн Абу Умайя, агар Аллаҳ сизларга эртага Тоифни фатҳ қилиб берса, мен сенга Ғайлоннинг қизига (йўл) кўрсатаман, чунки у олдидан тўрт (бурмаси) билан келади ва орқаси билан саккиз (бурма) билан кетади» деди. У деди: Буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам эшитиб қолди ва: «Булар сизларнинг ҳузурингизга кирмасин» деди.