Муханнаснинг аёллар олдига киришини ман қилиш

Salom berish kitobi · 2 ҳадис

باب مَنْعِ الْمُخَنَّثِ مِنَ الدُّخُولِ عَلَى النِّسَاءِ الأَجَانِبِ ‏‏

5690-ҳадисXalqaro 2180

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، بْنُ إِبْرَاهِيمَ أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، كُلُّهُمْ عَنْ هِشَامٍ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، أَيْضًا - وَاللَّفْظُ هَذَا - حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ زَيْنَبَ، بِنْتِ أُمِّ سَلَمَةَ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ مُخَنَّثًا، كَانَ عِنْدَهَا وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْبَيْتِ فَقَالَ لأَخِي أُمِّ سَلَمَةَ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أُمَيَّةَ إِنْ فَتَحَ اللَّهُ عَلَيْكُمُ الطَّائِفَ غَدًا فَإِنِّي أَدُلُّكَ عَلَى بِنْتِ غَيْلاَنَ فَإِنَّهَا تُقْبِلُ بِأَرْبَعٍ وَتُدْبِرُ بِثَمَانٍ ‏.‏ قَالَ فَسَمِعَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ لاَ يَدْخُلْ هَؤُلاَءِ عَلَيْكُمْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилди, улар: бизга Вакийъ ривоят қилди, дедилар, (ҳ) ва бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди: бизга Жарир хабар берди, (ҳ) ва бизга Абу Курайб ривоят қилди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, уларнинг ҳаммаси Ҳишомдан, (ҳ) ва бизга яна Абу Курайб ривоят қилди — лафз шу — бизга Ибн Нумайр ривоят қилди: бизга Ҳишом отасидан, у Зайнаб бинт Умму Саламадан, у Умму Саламадан ривоят қилди: Унинг ҳузурида бир муханнас (хотинсифат эркак) бор эди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳам уйда эди. У Умму Саламанинг акасига: «Эй Абдуллаҳ ибн Абу Умайя, агар Аллаҳ сизларга эртага Тоифни фатҳ қилиб берса, мен сенга Ғайлоннинг қизига (йўл) кўрсатаман, чунки у олдидан тўрт (бурмаси) билан келади ва орқаси билан саккиз (бурма) билан кетади» деди. У деди: Буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам эшитиб қолди ва: «Булар сизларнинг ҳузурингизга кирмасин» деди.

5691-ҳадисXalqaro 2181

وَحَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ يَدْخُلُ عَلَى أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُخَنَّثٌ فَكَانُوا يَعُدُّونَهُ مِنْ غَيْرِ أُولِي الإِرْبَةِ - قَالَ - فَدَخَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا وَهُوَ عِنْدَ بَعْضِ نِسَائِهِ وَهُوَ يَنْعَتُ امْرَأَةً قَالَ إِذَا أَقْبَلَتْ أَقْبَلَتْ بِأَرْبَعٍ وَإِذَا أَدْبَرَتْ أَدْبَرَتْ بِثَمَانٍ ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَلاَ أَرَى هَذَا يَعْرِفُ مَا هَا هُنَا لاَ يَدْخُلَنَّ عَلَيْكُنَّ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ فَحَجَبُوهُ ‏.‏

Ва бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди: бизга Абдурраззоқ Маъмардан, у Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан хабар берди. У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг аёллари ҳузурига бир муханнас кириб турарди, уни (аёлларга) эҳтиёжи йўқ (эркаклар)дан деб ҳисоблашарди. У деди: Бир куни Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам аёлларидан бирининг ҳузурига кирди, у (муханнас) бир аёлни таърифлаб: «У олдидан тўрт (бурма) билан келади ва орқаси билан саккиз (бурма) билан кетади» дерди. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мана бу (киши) бу ердаги нарсани билади-ку, у сизларнинг ҳузурингизга кирмасин» деди. У деди: Шунда уни (киришдан) тўсиб қўйишди.