Расулуллаҳнинг одамларга яқинлиги ва ундан барака олишлари

Fazilatlar kitobi · 3 ҳадис

باب قُرْبِ النَّبِيِّ عَلَيْهِ السَّلاَمُ مِنَ النَّاسِ وَتَبَرُّكِهِمْ بِهِ ‏.‏

6042-ҳадисXalqaro 2324

حَدَّثَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ النَّضْرِ بْنِ أَبِي النَّضْرِ وَهَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ جَمِيعًا عَنْ أَبِي النَّضْرِ، قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ، - يَعْنِي هَاشِمَ بْنَ الْقَاسِمِ - حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا صَلَّى الْغَدَاةَ جَاءَ خَدَمُ الْمَدِينَةِ بِآنِيَتِهِمْ فِيهَا الْمَاءُ فَمَا يُؤْتَى بِإِنَاءٍ إِلاَّ غَمَسَ يَدَهُ فِيهَا فَرُبَّمَا جَاءُوهُ فِي الْغَدَاةِ الْبَارِدَةِ فَيَغْمِسُ يَدَهُ فِيهَا ‏.‏

Бизга Мужоҳид ибн Мусо, Абу Бакр ибн Назр ибн Абу Назр ва Ҳорун ибн Абдуллаҳ, ҳаммаси Абу Назрдан ривоят қилдилар. Абу Бакр деди: Бизга Абу Назр — яъни Ҳошим ибн Қосим — ривоят қилди, бизга Сулаймон ибн Муғийра ривоят қилди, у Собитдан, у Анас ибн Моликдан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бомдодни ўқиганларида, Мадина хизматкорлари ичида суви бўлган идишлари билан келишарди. Қайси идиш келтирилса, у киши унга қўлларини ботирар эдилар. Баъзан улар у кишининг олдига совуқ тонгларда келишарди, у киши (шунда ҳам) қўлларини унга ботирардилар.

6043-ҳадисXalqaro 2325

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالْحَلاَّقُ يَحْلِقُهُ وَأَطَافَ بِهِ أَصْحَابُهُ فَمَا يُرِيدُونَ أَنْ تَقَعَ شَعْرَةٌ إِلاَّ فِي يَدِ رَجُلٍ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Абу Назр ривоят қилди, бизга Сулаймон ривоят қилди, у Собитдан, у Анасдан, у деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни кўрдим — сартарош у кишини соч олдирар, саҳобалар эса атрофларини ўраб олган эди. Улар ҳар бир тола соч фақат бир кишининг қўлига тушишини истардилар.

6044-ҳадисXalqaro 2326

وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ امْرَأَةً، كَانَ فِي عَقْلِهَا شَىْءٌ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي إِلَيْكَ حَاجَةً فَقَالَ ‏ "‏ يَا أُمَّ فُلاَنٍ انْظُرِي أَىَّ السِّكَكِ شِئْتِ حَتَّى أَقْضِيَ لَكِ حَاجَتَكِ ‏"‏ ‏.‏ فَخَلاَ مَعَهَا فِي بَعْضِ الطُّرُقِ حَتَّى فَرَغَتْ مِنْ حَاجَتِهَا ‏.‏

Яна бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у Ҳаммод ибн Саламадан, у Собитдан, у Анасдан ривоят қилишича, ақлида бироз нуқсони бор бир аёл: «Эй Расулуллаҳ, менинг сизга бир ҳожатим бор» деди. Шунда у киши дедилар: «Эй фалончининг онаси, қайси кўчани хоҳласанг қараб ол, мен у ерда сенга ҳожатингни бажарай». У киши у билан айрим йўлларда хилватлашдилар, токи аёл ҳожатидан фориғ бўлди.