Иброҳим Халилнинг фазилатлари

Fazilatlar kitobi · 7 ҳадис

باب مِنْ فَضَائِلِ إِبْرَاهِيمَ الْخَلِيلِ صلى الله عليه وسلم ‏‏

6138-ҳадисXalqaro 2369

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، وَابْنُ، فُضَيْلٍ عَنِ الْمُخْتَارِ، ح وَحَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ السَّعْدِيُّ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، أَخْبَرَنَا الْمُخْتَارُ، بْنُ فُلْفُلٍ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا خَيْرَ الْبَرِيَّةِ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ ذَاكَ إِبْرَاهِيمُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Алий ибн Мусъҳир ва Ибн Фузайл ал-Мухтордан ривоят қилди; (ҳ) менга Алий ибн Ҳужр ас-Саъдий — матн уники — ривоят қилди, бизга Алий ибн Мусъҳир ривоят қилди, бизга ал-Мухтор ибн Фулфул Анас ибн Моликдан хабар берди. У деди: Бир киши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келиб: «Эй яратиқларнинг энг яхшиси!», деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «У Иброҳим алайҳиссаломдир», дедилар.

6139-ҳадисXalqaro 2369

وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، قَالَ سَمِعْتُ مُخْتَارَ بْنَ فُلْفُلٍ، مَوْلَى عَمْرِو بْنِ حُرَيْثٍ قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، يَقُولُ قَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ ‏.‏ بِمِثْلِهِ ‏.‏

Бизга буни Абу Курайб ривоят қилди, бизга Ибн Идрис ривоят қилиб деди: мен Мухтор ибн Фулфулнинг — Амр ибн Ҳурайснинг озод қилган қули — шундай деганини эшитдим: Анаснинг шундай деганини эшитдим: «Бир киши: ‹Эй Расулуллаҳ!› деди» — худди шунга ўхшаш (ривоят қилди).

6140-ҳадисXalqaro 2369

وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الْمُخْتَارِ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِهِ ‏.‏

Менга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Абдураҳмон Суфёндан, у ал-Мухтордан ривоят қилиб деди: мен Анаснинг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан (ривоят қилганини) эшитдим — худди шунга ўхшаш (ривоят қилди).

6141-ҳадисXalqaro 2370

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا الْمُغِيرَةُ، - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحِزَامِيَّ - عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ اخْتَتَنَ إِبْرَاهِيمُ النَّبِيُّ عَلَيْهِ السَّلاَمُ وَهُوَ ابْنُ ثَمَانِينَ سَنَةً بِالْقَدُومِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Муғийра — яъни Ибн Абдураҳмон ал-Ҳизомий — Абуз-Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Иброҳим набий алайҳиссалом саксон ёшида қадум (болтаси) билан хатна қилинди».

6142-ҳадисXalqaro 2370

وَحَدَّثَنَاهُ إِنْ، شَاءَ اللَّهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَسْمَاءَ حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَنَّ سَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، وَأَبَا، عُبَيْدٍ أَخْبَرَاهُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَى حَدِيثِ يُونُسَ عَنِ الزُّهْرِيِّ ‏.‏

Бизга буни, Аллаҳ хоҳласа, Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Асмў ривоят қилди, бизга Жувайрия Моликдан, у Зуҳрийдан ривоят қилдики, Саид ибн ал-Мусайяб ва Абу Убайд унга Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан — Юнуснинг Зуҳрийдан ривоят қилган ҳадиси маъносида хабар бердилар.

6143-ҳадисXalqaro 2370

وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا شَبَابَةُ، حَدَّثَنَا وَرْقَاءُ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ يَغْفِرُ اللَّهُ لِلُوطٍ إِنَّهُ أَوَى إِلَى رُكْنٍ شَدِيدٍ ‏"‏ ‏.‏

Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Шабоба ривоят қилди, бизга Варқў Абуз-Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Аллаҳ Лутга мағфират қилсин, зеро у (ўзини) мустаҳкам бир устун (паноҳ)га тортган эди».

6145-ҳадисXalqaro 2371

وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، عَنْ أَيُّوبَ السَّخْتِيَانِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ لَمْ يَكْذِبْ إِبْرَاهِيمُ النَّبِيُّ عَلَيْهِ السَّلاَمُ قَطُّ إِلاَّ ثَلاَثَ كَذَبَاتٍ ثِنْتَيْنِ فِي ذَاتِ اللَّهِ قَوْلُهُ ‏{‏ إِنِّي سَقِيمٌ‏}‏ ‏.‏ وَقَوْلُهُ ‏{‏ بَلْ فَعَلَهُ كَبِيرُهُمْ هَذَا‏}‏ وَوَاحِدَةً فِي شَأْنِ سَارَةَ فَإِنَّهُ قَدِمَ أَرْضَ جَبَّارٍ وَمَعَهُ سَارَةُ وَكَانَتْ أَحْسَنَ النَّاسِ فَقَالَ لَهَا إِنَّ هَذَا الْجَبَّارَ إِنْ يَعْلَمْ أَنَّكِ امْرَأَتِي يَغْلِبْنِي عَلَيْكِ فَإِنْ سَأَلَكِ فَأَخْبِرِيهِ أَنَّكِ أُخْتِي فَإِنَّكِ أُخْتِي فِي الإِسْلاَمِ فَإِنِّي لاَ أَعْلَمُ فِي الأَرْضِ مُسْلِمًا غَيْرِي وَغَيْرَكِ فَلَمَّا دَخَلَ أَرْضَهُ رَآهَا بَعْضُ أَهْلِ الْجَبَّارِ أَتَاهُ فَقَالَ لَهُ لَقَدْ قَدِمَ أَرْضَكَ امْرَأَةٌ لاَ يَنْبَغِي لَهَا أَنْ تَكُونَ إِلاَّ لَكَ ‏.‏ فَأَرْسَلَ إِلَيْهَا فَأُتِيَ بِهَا فَقَامَ إِبْرَاهِيمُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ إِلَى الصَّلاَةِ فَلَمَّا دَخَلَتْ عَلَيْهِ لَمْ يَتَمَالَكْ أَنْ بَسَطَ يَدَهُ إِلَيْهَا فَقُبِضَتْ يَدُهُ قَبْضَةً شَدِيدَةً فَقَالَ لَهَا ادْعِي اللَّهَ أَنْ يُطْلِقَ يَدِي وَلاَ أَضُرُّكِ ‏.‏ فَفَعَلَتْ فَعَادَ فَقُبِضَتْ أَشَدَّ مِنَ الْقَبْضَةِ الأُولَى فَقَالَ لَهَا مِثْلَ ذَلِكَ فَفَعَلَتْ فَعَادَ فَقُبِضَتْ أَشَدَّ مِنَ الْقَبْضَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ فَقَالَ ادْعِي اللَّهَ أَنْ يُطْلِقَ يَدِي فَلَكِ اللَّهَ أَنْ لاَ أَضُرَّكِ ‏.‏ فَفَعَلَتْ وَأُطْلِقَتْ يَدُهُ وَدَعَا الَّذِي جَاءَ بِهَا فَقَالَ لَهُ إِنَّكَ إِنَّمَا أَتَيْتَنِي بِشَيْطَانٍ وَلَمْ تَأْتِنِي بِإِنْسَانٍ فَأَخْرِجْهَا مِنْ أَرْضِي وَأَعْطِهَا هَاجَرَ ‏.‏ قَالَ فَأَقْبَلَتْ تَمْشِي فَلَمَّا رَآهَا إِبْرَاهِيمُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ انْصَرَفَ فَقَالَ لَهَا مَهْيَمْ قَالَتْ خَيْرًا كَفَّ اللَّهُ يَدَ الْفَاجِرِ وَأَخْدَمَ خَادِمًا ‏.‏ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَتِلْكَ أُمُّكُمْ يَا بَنِي مَاءِ السَّمَاءِ ‏.‏

Менга Абу Тоҳир ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб хабар берди, менга Жарир ибн Ҳозим хабар берди, у Айюб Сахтиёнийдан, у Муҳаммад ибн Сийрииндан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай дедилар: «Иброҳим Набий алайҳиссалом фақат учта ёлғон сўзлагандан бошқа ҳеч қачон ёлғон гапирмаган: иккитаси Аллаҳ йўлида эди — унинг ‹Мен касалман› дегани ва ‹Йўқ, буни мана шу улуғлари қилган› дегани; ва бири Соранинг ишида эди. Чунки у золим бир подшоҳнинг ерига келди, ёнида Сора бор эди, у энг гўзал одам эди. Иброҳим унга деди: ‹Бу золим сенинг менинг хотиним эканлигингни билса, сени мендан тортиб олади. Агар у сендан сўраса, унга сен менинг синглим эканлигингни хабар бер, чунки сен Исломда менинг синглимсан. Зеро мен ер юзида ўзимдан ва сендан бошқа мусулмонни билмайман›. У подшоҳнинг ерига киргач, уни подшоҳнинг одамларидан бири кўриб қолди, подшоҳга келиб деди: ‹Сенинг ерингга шундай бир аёл келдики, у фақат сенга лойиқдир›. Подшоҳ унга одам юборди, уни олиб келишди. Иброҳим алайҳиссалом намозга турди. Аёл унинг олдига киргач, у ўзини тутиб туролмай қўлини аёлга узатди, шунда унинг қўли қаттиқ тутиб қолинди. У аёлга деди: ‹Аллаҳга дуо қил, қўлимни қўйиб юборсин, мен сенга зарар қилмайман›. Аёл шундай қилди. Подшоҳ яна қайтди, қўли аввалгисидан ҳам қаттиқроқ тутиб қолинди. У аёлга шундай деди, аёл қилди. Подшоҳ яна қайтди, қўли аввалги икки маротабадан ҳам қаттиқроқ тутиб қолинди. У деди: ‹Аллаҳга дуо қил, қўлимни қўйиб юборсин, Аллаҳ ҳаққи мен сенга зарар қилмайман›. Аёл қилди ва қўли қўйиб юборилди. Подшоҳ аёлни олиб келган кишини чақириб деди: ‹Сен менга инсон эмас, шайтон олиб келгансан. Уни менинг еримдан чиқариб юбор ва унга Ҳожарни бер›. Сора юриб келди. Иброҳим алайҳиссалом уни кўргач, намоздан қайтиб унга деди: ‹Нима бўлди?› У деди: ‹Яхшилик бўлди. Аллаҳ фожирнинг қўлини тўсиб қўйди ва бир хизматчини ҳам хизматга берди›». Абу Ҳурайра деди: Ана шу сизнинг онангиздир, эй осмон сувининг болалари.