حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - يَعْنِي ابْنَ عُلَيَّةَ - عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَتَمَنَّيَنَّ أَحَدُكُمُ الْمَوْتَ لِضُرٍّ نَزَلَ بِهِ فَإِنْ كَانَ لاَ بُدَّ مُتَمَنِّيًا فَلْيَقُلِ اللَّهُمَّ أَحْيِنِي مَا كَانَتِ الْحَيَاةُ خَيْرًا لِي وَتَوَفَّنِي إِذَا كَانَتِ الْوَفَاةُ خَيْرًا لِي " .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Исмоил — яъни ибн Улайя — Абдулазиздан, у Анасдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Бирингиз бошига тушган бир зарар (мусибат) сабабли асло ўлимни тиламасин. Агар тилашдан бошқа чораги бўлмаса: ‹Аллаҳим, ҳаёт мен учун яхши бўлса мени тирик қолдир, вафот мен учун яхши бўлса мени вафот эттир› десин».
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي خَلَفٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، ح وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، - يَعْنِي ابْنَ سَلَمَةَ - كِلاَهُمَا عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِهِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ " مِنْ ضُرٍّ أَصَابَهُ " .
Бизга ибн Абу Халаф ривоят қилди, бизга Равҳ, бизга Шуъба ривоят қилди; (ҳ) Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Аффон, бизга Ҳаммод — яъни ибн Салама — ривоят қилди — иккаласи Собитдан, у Анасдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшашини (ривоят қилди), фақат у «бошига етган бир зарардан» деди.
حَدَّثَنِي حَامِدُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ، حَدَّثَنَا عَاصِمٌ، عَنِ النَّضْرِ بْنِ أَنَسٍ، وَأَنَسٌ، يَوْمَئِذٍ حَىٌّ قَالَ أَنَسٌ لَوْلاَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَتَمَنَّيَنَّ أَحَدُكُمُ الْمَوْتَ " . لَتَمَنَّيْتُهُ .
Менга Ҳомид ибн Умар ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид, бизга Осим ан-Назр ибн Анасдан — Анас ўша кунда тирик эди — ривоят қилди. Анас деди: «Агар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹Бирингиз асло ўлимни тиламасин› демаганларида эди, мен уни (ўлимни) тилаган бўлардим».
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي، خَالِدٍ عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، قَالَ دَخَلْنَا عَلَى خَبَّابٍ وَقَدِ اكْتَوَى سَبْعَ كَيَّاتٍ فِي بَطْنِهِ فَقَالَ لَوْمَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَانَا أَنْ نَدْعُوَ بِالْمَوْتِ لَدَعَوْتُ بِهِ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Идрис Исмоил ибн Абу Холиддан, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан ривоят қилди. У деди: Биз Хаббобнинг олдига кирдик, у қорнини етти марта доғлаган (куйдирган) эди. У деди: «Агар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизни ўлим тилашдан қайтармаганларида эди, мен уни (ўлимни) тилаган бўлардим».
حَدَّثَنَاهُ إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، وَجَرِيرُ بْنُ عَبْدِ الْحَمِيدِ، وَوَكِيعٌ ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، وَيَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، كُلُّهُمْ عَنْ إِسْمَاعِيلَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ .
Буни бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна, Жарир ибн Абдулҳамид ва Вакиъ хабар берди; (ҳ) Бизга ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам; (ҳ) Бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ва Яҳё ибн Ҳабиб ривоят қилиб: бизга Муътамир ривоят қилди, дедилар; (ҳ) Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Абу Усома — барчаси Исмоилдан шу иснод билан (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، قَالَ هَذَا مَا حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ أَحَادِيثَ مِنْهَا وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَتَمَنَّى أَحَدُكُمُ الْمَوْتَ وَلاَ يَدْعُ بِهِ مِنْ قَبْلِ أَنْ يَأْتِيَهُ إِنَّهُ إِذَا مَاتَ أَحَدُكُمُ انْقَطَعَ عَمَلُهُ وَإِنَّهُ لاَ يَزِيدُ الْمُؤْمِنَ عُمْرُهُ إِلاَّ خَيْرًا " .
Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ, бизга Маъмар Ҳаммом ибн Мунаббиҳдан хабар берди. У деди: Мана бу Абу Ҳурайра бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилган нарсалардир — сўнг у (бир неча) ҳадисларни зикр қилди, улардан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Бирингиз ўлимни тиламасин ва у келмасидан олдин уни (дуо билан) чақирмасин. Зеро бирингиз ўлса, унинг амели узилади. Мўминнинг умри эса унга фақат яхшиликни зиёда қилади».