حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ أَبُو كُرَيْبٍ، جَمِيعًا عَنْ أَبِي، مُعَاوِيَةَ قَالَ ابْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ عُمَرَ فَقَالَ أَيُّكُمْ يَحْفَظُ حَدِيثَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْفِتْنَةِ كَمَا قَالَ قَالَ فَقُلْتُ أَنَا . قَالَ إِنَّكَ لَجَرِيءٌ وَكَيْفَ قَالَ قَالَ قُلْتُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " فِتْنَةُ الرَّجُلِ فِي أَهْلِهِ وَمَالِهِ وَنَفْسِهِ وَوَلَدِهِ وَجَارِهِ يُكَفِّرُهَا الصِّيَامُ وَالصَّلاَةُ وَالصَّدَقَةُ وَالأَمْرُ بِالْمَعْرُوفِ وَالنَّهْىُ عَنِ الْمُنْكَرِ " . فَقَالَ عُمَرُ لَيْسَ هَذَا أُرِيدُ إِنَّمَا أُرِيدُ الَّتِي تَمُوجُ كَمَوْجِ الْبَحْرِ - قَالَ - فَقُلْتُ مَا لَكَ وَلَهَا يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِنَّ بَيْنَكَ وَبَيْنَهَا بَابًا مُغْلَقًا قَالَ أَفَيُكْسَرُ الْبَابُ أَمْ يُفْتَحُ قَالَ قُلْتُ لاَ بَلْ يُكْسَرُ . قَالَ ذَلِكَ أَحْرَى أَنْ لاَ يُغْلَقَ أَبَدًا . قَالَ فَقُلْنَا لِحُذَيْفَةَ هَلْ كَانَ عُمَرُ يَعْلَمُ مَنِ الْبَابُ قَالَ نَعَمْ كَمَا يَعْلَمُ أَنَّ دُونَ غَدٍ اللَّيْلَةَ إِنِّي حَدَّثْتُهُ حَدِيثًا لَيْسَ بِالأَغَالِيطِ . قَالَ فَهِبْنَا أَنْ نَسْأَلَ حُذَيْفَةَ مَنِ الْبَابُ فَقُلْنَا لِمَسْرُوقٍ سَلْهُ فَسَأَلَهُ فَقَالَ عُمَرُ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ва Муҳаммад ибн ал-Алў Абу Курайб, иккаласи Абу Муовиядан ривоят қилдилар — Ибн ал-Алў: «Бизга Абу Муовия ривоят қилди» деди — бизга ал-Аъмаш Шақиқдан, у Ҳузайфадан ривоят қилди, у деди: Биз Умарнинг ҳузурида эдик. У: «Сизлардан ким Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг фитна ҳақидаги ҳадисини у айтгандек ёдлайди?» деди. Мен: «Мен» дедим. У: «Сен жасур экансан. (Расулуллаҳ) қандай деган эди?» деди. Мен: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитдим: ‹Кишининг аҳли, моли, жони, фарзанди ва қўшниси (ҳақидаги синов) фитнасини рўза, намоз, садақа, маъруфга буюриш ва мункардан қайтариш каффорат қилади (ювиб юборади)›» дедим. Умар: «Мен буни демоқчи эмасман. Мен денгиз мавжи каби тўлқинланадиган (фитна)ни назарда тутяпман» деди. Мен: «Сенинг унга не ишинг бор, эй амирул-муъминин? Албатта сен билан унинг орасида ёпиқ бир эшик бор» дедим. У: «Эшик синдириладими ёки очиладими?» деди. Мен: «Йўқ, балки синдирилади» дедим. У: «Ундай бўлса, у ҳеч қачон ёпилмаслиги яқиндир» деди. Биз Ҳузайфага: «Умар эшик кимлигини билармиди?» дедик. У: «Ҳа, эртангидан олдин бу тун (келишини) билгани каби (аниқ биларди). Мен унга адаштиргич (чалкаш) эмас, балки ҳақ ҳадисни сўзладим» деди. Биз Ҳузайфадан эшик кимлигини сўрашга қўрқдик ва Масруққа: «Сен сўра» дедик. У сўради. (Ҳузайфа): «Умар (эшик)дир» деди.
وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ عِيسَى، كُلُّهُمْ عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . نَحْوَ حَدِيثِ أَبِي مُعَاوِيَةَ وَفِي حَدِيثِ عِيسَى عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، قَالَ سَمِعْتُ حُذَيْفَةَ، يَقُولُ .
Ва бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Саъид ал-Ашажж ривоят қилдилар, улар дедилар: Бизга Вакиъ ривоят қилди (ҳ). Ва бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Жарир ривоят қилди (ҳ). Ва бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Исо ибн Юнус хабар берди (ҳ). Ва бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Исо ривоят қилди, уларнинг ҳаммаси ал-Аъмашдан шу иснод билан Абу Муовиянинг ҳадиси каби ривоят қилдилар. Исо ал-Аъмашдан, у Шақиқдан қилган ҳадисида: «Мен Ҳузайфанинг шундай деганини эшитдим» деди.
وَحَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ جَامِعِ بْنِ أَبِي رَاشِدٍ، وَالأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ قَالَ عُمَرُ مَنْ يُحَدِّثُنَا عَنِ الْفِتْنَةِ، وَاقْتَصَّ الْحَدِيثَ، بِنَحْوِ حَدِيثِهِمْ .
Ва бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён Жомеъ ибн Абу Рошиддан ва ал-Аъмаш Абу Воилдан, у Ҳузайфадан ривоят қилди, у деди: Умар: «Бизга фитна ҳақида ким ҳадис айтади?» деди ва у (Ҳузайфа) уларнинг ҳадиси каби ҳадисни ҳикоя қилди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ، عَوْنٍ عَنْ مُحَمَّدٍ، قَالَ قَالَ جُنْدُبٌ جِئْتُ يَوْمَ الْجَرَعَةِ فَإِذَا رَجُلٌ جَالِسٌ فَقُلْتُ لَيُهَرَاقَنَّ الْيَوْمَ هَا هُنَا دِمَاءٌ . فَقَالَ ذَاكَ الرَّجُلُ كَلاَّ وَاللَّهِ . قُلْتُ بَلَى وَاللَّهِ . قَالَ كَلاَّ وَاللَّهِ . قُلْتُ بَلَى وَاللَّهِ . قَالَ كَلاَّ وَاللَّهِ إِنَّهُ لَحَدِيثُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَدَّثَنِيهِ . قُلْتُ بِئْسَ الْجَلِيسُ لِي أَنْتَ مُنْذُ الْيَوْمِ تَسْمَعُنِي أُخَالِفُكَ وَقَدْ سَمِعْتَهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلاَ تَنْهَانِي ثُمَّ قُلْتُ مَا هَذَا الْغَضَبُ فَأَقْبَلْتُ عَلَيْهِ وَأَسْأَلُهُ فَإِذَا الرَّجُلُ حُذَيْفَةُ .
Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилдилар, улар дедилар: Бизга Муоз ибн Муоз ривоят қилди, бизга Ибн Авн Муҳаммаддан ривоят қилди, у деди: Жундуб деди: Мен Жараъа куни келдим, қарасам бир киши ўтирибди. Мен: «Бугун мана шу ерда қонлар тўкилади» дедим. Ўша киши: «Йўқ, Аллаҳга қасамки (бундай бўлмайди)» деди. Мен: «Ҳа, Аллаҳга қасамки» дедим. У: «Йўқ, Аллаҳга қасамки» деди. Мен: «Ҳа, Аллаҳга қасамки» дедим. У: «Йўқ, Аллаҳга қасамки, ахир бу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг менга айтган ҳадисидир» деди. Мен: «Бугун бўйи мен сенга мухолифат қилаётганимни эшитиб турибсан, ҳолбуки сен буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитган экансан, лекин мени қайтармаяпсан — сен мен учун нақадар ёмон ҳамсуҳбат экансан» дедим. Сўнг: «Бу ғазаб нима?» дедим ва унга юзланиб, ундан сўрай бошладим — қарасам, ўша киши Ҳузайфа экан.