حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدٍ الْقَارِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، يَقُولُ سَمِعْتُ هِشَامَ بْنَ، حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ يَقْرَأُ سُورَةَ الْفُرْقَانِ عَلَى غَيْرِ مَا أَقْرَؤُهَا وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَقْرَأَنِيهَا فَكِدْتُ أَنْ أَعْجَلَ عَلَيْهِ ثُمَّ أَمْهَلْتُهُ حَتَّى انْصَرَفَ ثُمَّ لَبَّبْتُهُ بِرِدَائِهِ فَجِئْتُ بِهِ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي سَمِعْتُ هَذَا يَقْرَأُ سُورَةَ الْفُرْقَانِ عَلَى غَيْرِ مَا أَقْرَأْتَنِيهَا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَرْسِلْهُ اقْرَأْ " . فَقَرَأَ الْقِرَاءَةَ الَّتِي سَمِعْتُهُ يَقْرَأُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هَكَذَا أُنْزِلَتْ " . ثُمَّ قَالَ لِيَ " اقْرَأْ " . فَقَرَأْتُ فَقَالَ " هَكَذَا أُنْزِلَتْ إِنَّ هَذَا الْقُرْآنَ أُنْزِلَ عَلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ فَاقْرَءُوا مَا تَيَسَّرَ مِنْهُ " .
Умар ибн ал-Хаттоб айтди: Мен Ҳишом ибн Ҳаким ибн Ҳизомни Фурқон сурасини — мен ўқийдиган(им)дан бошқача — ўқиётган ҳолда эшитдим; ҳолбуки уни менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўқитган эди. Бас мен унга (дарров) шошилишга яқин бўлдим; кейин унга муҳлат бердим, то (намоздан) қайтгунча; кейин уни ридосидан (бўғнидан) ушладим ва уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига олиб келдим. Мен: «Эй Расулуллаҳ, мен буни — Сен менга ўқитганингдан бошқача қилиб — Фурқон сурасини ўқиётган ҳолда эшитдим» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни қўйвор. Ўқи» деди. Бас у — мен эшитган қироатини — ўқиди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мана шундай нозил қилинган» деди. Кейин менга: «Ўқи» деди. Мен ўқидим. У: «Мана шундай нозил қилинган. Албатта бу Қуръан етти ҳарф (лаҳжа/ўқиш тарзи)да нозил қилинган; бас ундан осон (енгил) бўлганини ўқинг» деди.
وَحَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ الْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ، وَعَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَبْدٍ الْقَارِيَّ، أَخْبَرَاهُ أَنَّهُمَا، سَمِعَا عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، يَقُولُ سَمِعْتُ هِشَامَ بْنَ حَكِيمٍ، يَقْرَأُ سُورَةَ الْفُرْقَانِ فِي حَيَاةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمِثْلِهِ وَزَادَ فَكِدْتُ أُسَاوِرُهُ فِي الصَّلاَةِ فَتَصَبَّرْتُ حَتَّى سَلَّمَ .
Мисвар ибн Махрама ва Абдурраҳмон ибн Абд ал-Қарий (ривоят қилдилар)ки: Улар Умар ибн ал-Хаттобни айтаётган ҳолда эшитдилар: «Мен Ҳишом ибн Ҳакимни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳаётида Фурқон сурасини ўқиётган ҳолда эшитдим» — ва ҳадисни худди шу мислида келтирди; ва зиёда қилди: «Бас мен унга намозда (ҳам) ҳужум қилишга яқин бўлдим, аммо ўзимни тутдим, то у салом бергунча».
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالاَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، كَرِوَايَةِ يُونُسَ بِإِسْنَادِهِ .
(Бу ҳадис) бизга Маъмар(дан), Зуҳрий(дан) — Юнуснинг ривояти каби, ўз исноди билан (ривоят қилинди).
وَحَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، حَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَقْرَأَنِي جِبْرِيلُ - عَلَيْهِ السَّلاَمُ - عَلَى حَرْفٍ فَرَاجَعْتُهُ فَلَمْ أَزَلْ أَسْتَزِيدُهُ فَيَزِيدُنِي حَتَّى انْتَهَى إِلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ " . قَالَ ابْنُ شِهَابٍ بَلَغَنِي أَنَّ تِلْكَ السَّبْعَةَ الأَحْرُفَ إِنَّمَا هِيَ فِي الأَمْرِ الَّذِي يَكُونُ وَاحِدًا لاَ يَخْتَلِفُ فِي حَلاَلٍ وَلاَ حَرَامٍ .
Ибн Аббос (ривоят қилди)ки: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Менга Жибрил (алайҳис-салом) бир ҳарф (қироат тарзи)да ўқиди; мен унга қайтавердим (енгиллик сўраб мурожаат қилдим) ва ундан зиёда (қилиб беришни) сўраб турдим, у эса менга зиёда қилиб бераверди, то етти ҳарфга етгунга қадар» деди. Ибн Шиҳоб: «Менга етиб келдики, ўша етти ҳарф — фақат бир(хил) бўлган (маъноси) ишда(дир); ҳалол ва ҳаромда ихтилоф қилинмайди» деди.
وَحَدَّثَنَاهُ عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِهَذَا الإِسْنَادِ
(Бу ҳадис) бизга Маъмар(дан), Зуҳрий(дан) шу иснод билан (ривоят қилинди).
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عِيسَى بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ جَدِّهِ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، قَالَ كُنْتُ فِي الْمَسْجِدِ فَدَخَلَ رَجُلٌ يُصَلِّي فَقَرَأَ قِرَاءَةً أَنْكَرْتُهَا عَلَيْهِ ثُمَّ دَخَلَ آخَرُ فَقَرَأَ قِرَاءَةً سِوَى قِرَاءَةِ صَاحِبِهِ فَلَمَّا قَضَيْنَا الصَّلاَةَ دَخَلْنَا جَمِيعًا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ إِنَّ هَذَا قَرَأَ قِرَاءَةً أَنْكَرْتُهَا عَلَيْهِ وَدَخَلَ آخَرُ فَقَرَأَ سِوَى قِرَاءَةِ صَاحِبِهِ فَأَمَرَهُمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَرَءَا فَحَسَّنَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم شَأْنَهُمَا فَسُقِطَ فِي نَفْسِي مِنَ التَّكْذِيبِ وَلاَ إِذْ كُنْتُ فِي الْجَاهِلِيَّةِ فَلَمَّا رَأَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا قَدْ غَشِيَنِي ضَرَبَ فِي صَدْرِي فَفِضْتُ عَرَقًا وَكَأَنَّمَا أَنْظُرُ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فَرَقًا فَقَالَ لِي " يَا أُبَىُّ أُرْسِلَ إِلَىَّ أَنِ اقْرَإِ الْقُرْآنَ عَلَى حَرْفٍ فَرَدَدْتُ إِلَيْهِ أَنْ هَوِّنْ عَلَى أُمَّتِي .
Убайй ибн Каъб айтди: Мен масжидда эдим; шу пайт бир киши кириб намоз ўқиди ва мен инкор қилган (ғалати кўрган) бир қироатда ўқиди. Кейин бошқаси кирди ва ўз шеригининг қироатидан бошқача бир қироатда ўқиди. Намозни адо этганимизда, биз ҳаммамиз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига кирдик. Мен: «Бу киши мен инкор қилган бир қироатда ўқиди; бошқаси (ҳам) кириб, ўз шеригининг қироатидан бошқача ўқиди» дедим. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икковига буюрди, улар ўқиди; Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларнинг ишини (қироатини) яхшилади (тўғри деди). Бас менинг кўнглимга (Исломни) ёлғонга чиқариш(га мойиллик) тушди — жоҳилиятда (эканим)дан ҳам қаттиқроқ. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени қоплаб олган (ҳолатни) кўрганида, кўкрагимга (қоқиб) урди; бас мен терлаб кетдим ва гўё Аллаҳга — қўрқиб — қараб тургандекман. У менга: «Эй Убайй, менга — Қуръанни бир ҳарфда ўқи деб — (ваҳий) жўнатилди; мен унга: ‹Умматимга енгиллат› деб қайтарди м (сўрадим)»...
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنِي إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي، خَالِدٍ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عِيسَى، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، أَخْبَرَنِي أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ، أَنَّهُ كَانَ جَالِسًا فِي الْمَسْجِدِ إِذْ دَخَلَ رَجُلٌ فَصَلَّى فَقَرَأَ قِرَاءَةً وَاقْتَصَّ الْحَدِيثَ بِمِثْلِ حَدِيثِ ابْنِ نُمَيْرٍ .
Убайй ибн Каъб хабар берди(ки): У масжидда ўтирган эди, шу пайт бир киши кирди ва намоз ўқиди ҳамда бир қироатда ўқиди — ва ҳадисни Ибн Нумайр ҳадиси мислида келтирди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، عَنْ شُعْبَةَ، ح وَحَدَّثَنَاهُ ابْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ بَشَّارٍ قَالَ ابْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ عِنْدَ أَضَاةِ بَنِي غِفَارٍ - قَالَ - فَأَتَاهُ جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ يَأْمُرُكَ أَنْ تَقْرَأَ أُمَّتُكَ الْقُرْآنَ عَلَى حَرْفٍ . فَقَالَ " أَسْأَلُ اللَّهَ مُعَافَاتَهُ وَمَغْفِرَتَهُ وَإِنَّ أُمَّتِي لاَ تُطِيقُ ذَلِكَ " . ثُمَّ أَتَاهُ الثَّانِيَةَ فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ يَأْمُرُكَ أَنْ تَقْرَأَ أُمَّتُكَ الْقُرْآنَ عَلَى حَرْفَيْنِ فَقَالَ " أَسْأَلُ اللَّهَ مُعَافَاتَهُ وَمَغْفِرَتَهُ وَإِنَّ أُمَّتِي لاَ تُطِيقُ ذَلِكَ " . ثُمَّ جَاءَهُ الثَّالِثَةَ فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ يَأْمُرُكَ أَنْ تَقْرَأَ أُمَّتُكَ الْقُرْآنَ عَلَى ثَلاَثَةِ أَحْرُفٍ . فَقَالَ " أَسْأَلُ اللَّهَ مُعَافَاتَهُ وَمَغْفِرَتَهُ وَإِنَّ أُمَّتِي لاَ تُطِيقُ ذَلِكَ " . ثُمَّ جَاءَهُ الرَّابِعَةَ فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ يَأْمُرُكَ أَنْ تَقْرَأَ أُمَّتُكَ الْقُرْآنَ عَلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ فَأَيُّمَا حَرْفٍ قَرَءُوا عَلَيْهِ فَقَدْ أَصَابُوا .
Убайй ибн Каъб (ривоят қилди)ки: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Бану Ғифор кўлчаси (Азот) янида эди; бас унга Жибрил (алайҳис-салом) келди ва: «Албатта Аллаҳ сенга буюрадики, умматинг Қуръанни бир ҳарф (қироат)да ўқисин» деди. У: «Мен Аллаҳдан Унинг офиятини ва мағфиратини сўрайман; албатта умматим бунга таоқат қилолмайди» деди. Кейин унга иккинчи марта келди ва: «Албатта Аллаҳ сенга буюрадики, умматинг Қуръанни икки ҳарф (қироат)да ўқисин» деди. У: «Мен Аллаҳдан Унинг офиятини ва мағфиратини сўрайман; албатта умматим бунга таоқат қилолмайди» деди. Кейин унга учинчи марта келди ва: «Албатта Аллаҳ сенга буюрадики, умматинг Қуръанни уч ҳарф (қироат)да ўқисин» деди. У: «Мен Аллаҳдан Унинг офиятини ва мағфиратини сўрайман; албатта умматим бунга таоқат қилолмайди» деди. Кейин унга тўртинчи марта келди ва: «Албатта Аллаҳ сенга буюрадики, умматинг Қуръанни етти ҳарф (қироат)да ўқисин; бас улар қайси ҳарфда ўқиса, тўғри қилган бўладилар» деди.
وَحَدَّثَنَاهُ عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ .
(Бу ҳадис) бизга Шуъба(дан) шу иснод билан — худди шу мислида (ривоят қилинди).