أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ اللَّيْثِ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يُوسُفَ، مَوْلَى عُثْمَانَ عَنْ أَبِيهِ، يُوسُفَ أَنَّ مُعَاوِيَةَ، صَلَّى إِمَامَهُمْ فَقَامَ فِي الصَّلاَةِ وَعَلَيْهِ جُلُوسٌ فَسَبَّحَ النَّاسُ فَتَمَّ عَلَى قِيَامِهِ ثُمَّ سَجَدَ سَجْدَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ بَعْدَ أَنْ أَتَمَّ الصَّلاَةَ ثُمَّ قَعَدَ عَلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ نَسِيَ شَيْئًا مِنْ صَلاَتِهِ فَلْيَسْجُدْ مِثْلَ هَاتَيْنِ السَّجْدَتَيْنِ " .
Бизга ар-Робииъ ибн Сулаймон хабар бериб, деди: бизга Шуайб ибн ал-Лайс ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс, Муҳаммад ибн Ажлондан, у Усмоннинг озод қилган қули Муҳаммад ибн Юсуфдан, у отаси Юсуфдан (ривоят қилдики), Муовия уларга имом бўлиб намоз ўқиди ва намозда ўтириши (қаъдаси) бўлгани ҳолда туриб кетди. Одамлар тасбеҳ айтдилар (огоҳлантирдилар), лекин у қиёмини давом эттирди. Сўнг намозни тугатгач, ўтирган ҳолда икки сажда қилди. Кейин минбарга ўтириб, деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Ким намозидан бирор нарсани унутса, мана шу икки саждага ўхшаш сажда қилсин,» деяётганларини эшитганман.»