أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَدِيِّ بْنِ الْخِيَارِ، . أَنَّ رَجُلَيْنِ، حَدَّثَاهُ أَنَّهُمَا، أَتَيَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْأَلاَنِهِ مِنَ الصَّدَقَةِ فَقَلَّبَ فِيهِمَا الْبَصَرَ - وَقَالَ مُحَمَّدٌ بَصَرَهُ - فَرَآهُمَا جَلْدَيْنِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنْ شِئْتُمَا وَلاَ حَظَّ فِيهَا لِغَنِيٍّ وَلاَ لِقَوِيٍّ مُكْتَسِبٍ " .
Бизга Амр ибн Али ва Муҳаммад ибнул-Мусанно хабар берди, улар иккиси деди: бизга Яҳё Ҳишом ибн Урвадан ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Убайдуллаҳ ибн Адий ибнул-Хиёр ривоят қилдики, икки киши унга шундай ривоят қилдилар: улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига садақадан (улуш) сўраб келишди. У зот икковларига кўз югуртирдилар — Муҳаммад «басараҳу» (деган сўзни келтирди) — ва уларнинг бақувват эканликларини кўрдилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар истасангиз (бераман), (лекин) унда бой кишига ҳам, кучли касб қила оладиган кишига ҳам улуш йўқ,» дедилар.