Муздалифада икки намозни жамлаш

Haj kitobi · 6 ҳадис

باب الْجَمْعِ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ بِالْمُزْدَلِفَةِ

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، عَنْ حَمَّادٍ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَمَعَ بَيْنَ الْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ بِجَمْعٍ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий, Ҳаммоддан, у Яҳёдан, у Адий ибн Собитдан, у Абдуллаҳ ибн Язиддан, у Абу Айюбдан хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жамъда (Муздалифада) шом ва хуфтон (намозлари)ни жамладилар.

أَخْبَرَنَا الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّا، قَالَ حَدَّثَنَا مُصْعَبُ بْنُ الْمِقْدَامِ، عَنْ دَاوُدَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم جَمَعَ بَيْنَ الْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ بِجَمْعٍ ‏.‏

Бизга ал-Қосим ибн Закариё хабар бериб, деди: бизга Мусъаб ибн ал-Миқдом, Довуддан, у ал-Аъмашдан, у Уморадан, у Абдураҳмон ибн Язиддан, у Ибн Масъуддан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жамъда (Муздалифада) шом ва хуфтон (намозлари)ни жамладилар.

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَمَعَ بَيْنَ الْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ بِجَمْعٍ بِإِقَامَةٍ وَاحِدَةٍ لَمْ يُسَبِّحْ بَيْنَهُمَا وَلاَ عَلَى إِثْرِ كُلِّ وَاحِدَةٍ مِنْهُمَا ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар бериб, деди: бизга Яҳё, Ибн Абу Зиъбдан ривоят қилди, у деди: менга аз-Зуҳрий, Солимдан, у отасидан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жамъда (Муздалифада) шом ва хуфтон (намозлари)ни бир иқомат билан жамладилар ва улар орасида ҳам, ҳар бирининг охирида ҳам (нафл) ўқимадилар.

أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، أَخْبَرَهُ أَنَّ أَبَاهُ قَالَ جَمَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ الْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ لَيْسَ بَيْنَهُمَا سَجْدَةٌ صَلَّى الْمَغْرِبَ ثَلاَثَ رَكَعَاتٍ وَالْعِشَاءَ رَكْعَتَيْنِ ‏.‏ وَكَانَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ يَجْمَعُ كَذَلِكَ حَتَّى لَحِقَ بِاللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏.‏

Бизга Исо ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Ибн Ваҳб, Юнусдан, у Ибн Шиҳобдан (ривоят қилдики), Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ унга отасининг шундай деганини хабар берди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шом ва хуфтонни жамладилар, улар орасида (нафл) сажда йўқ эди; шомни уч ракъат, хуфтонни икки ракъат ўқидилар. Абдуллаҳ ибн Умар ҳам Аллаҳ азза ва жаллага қовушгунича шу тариқа жамлар эди.

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَلَمَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ بِجَمْعٍ بِإِقَامَةٍ وَاحِدَةٍ ‏.‏

Бизга Амр ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Абу Нуъайм ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Саламадан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Умардан ривоят қилдики, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жамъда (Муздалифада) шом ва хуфтонни бир иқомат билан ўқидилар.

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا حِبَّانُ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عُقْبَةَ، أَنَّ كُرَيْبًا، قَالَ سَأَلْتُ أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ - وَكَانَ رِدْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَشِيَّةَ عَرَفَةَ - فَقُلْتُ كَيْفَ فَعَلْتُمْ قَالَ أَقْبَلْنَا نَسِيرُ حَتَّى بَلَغْنَا الْمُزْدَلِفَةَ فَأَنَاخَ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ ثُمَّ بَعَثَ إِلَى الْقَوْمِ فَأَنَاخُوا فِي مَنَازِلِهِمْ فَلَمْ يَحِلُّوا حَتَّى صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْعِشَاءَ الآخِرَةَ ثُمَّ حَلَّ النَّاسُ فَنَزَلُوا فَلَمَّا أَصْبَحْنَا انْطَلَقْتُ عَلَى رِجْلِي فِي سُبَّاقِ قُرَيْشٍ وَرَدِفَهُ الْفَضْلُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Ҳотим хабар бериб, деди: бизга Ҳиббон хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ, Иброҳим ибн Уқбадан хабар бердики, Курайб деди: Мен Усома ибн Зайддан — у Арафа кечаси Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ортида (уловда) ўтирган эди — сўраб: «Қандай қилдингиз?» дедим. У деди: Биз юриб келдик, токи Муздалифага етдик, сўнг у (Набий) (туяни) чўктирдилар ва шомни ўқидилар. Кейин одамларга (хабар) юбордилар, улар ҳам ўз манзилларида (туяларини) чўктирдилар, аммо Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) охирги хуфтонни ўқигунларича (юкларини) туширмадилар. Сўнг одамлар (юкларини) тушириб жойлашдилар. Тонг отганда, мен оёқ яланг Қурайшнинг олдинда борувчилари ичида йўлга тушдим, ал-Фазл эса у (Набий)нинг ортида (уловда) ўтирар эди.