باب تَقْلِيدِ الْهَدْىِ .
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ الْقَاسِمِ، حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ حَفْصَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهَا قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا شَأْنُ النَّاسِ قَدْ حَلُّوا بِعُمْرَةٍ وَلَمْ تَحْلِلْ أَنْتَ مِنْ عُمْرَتِكَ قَالَ " إِنِّي لَبَّدْتُ رَأْسِي وَقَلَّدْتُ هَدْيِي فَلاَ أَحِلُّ حَتَّى أَنْحَرَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар берди, у деди: бизга Ибнул-Қосим хабар берди, менга Молик ривоят қилди, у Нофиъдан, у Абдуллаҳ ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Ҳафсадан (ривоят қилдики), у деди: «Эй Расулуллаҳ, одамлар нима сабабдан умра билан (иҳромдан) чиқиб бўлишди-ю, сиз эса умрангиздан чиқмадингиз?» — деди. У: «Мен бошимни (елимлаб) силлиқладим ва ҳадийимни (қалода билан) белгиладим, шунинг учун наҳр (қурбонлик) қилмагунча иҳромдан чиқмайман,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي حَسَّانَ الأَعْرَجِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمَّا أَتَى ذَا الْحُلَيْفَةِ أَشْعَرَ الْهَدْىَ فِي جَانِبِ السَّنَامِ الأَيْمَنِ ثُمَّ أَمَاطَ عَنْهُ الدَّمَ وَقَلَّدَهُ نَعْلَيْنِ ثُمَّ رَكِبَ نَاقَتَهُ فَلَمَّا اسْتَوَتْ بِهِ الْبَيْدَاءَ لَبَّى وَأَحْرَمَ عِنْدَ الظُّهْرِ وَأَهَلَّ بِالْحَجِّ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Муоз ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у Қатодадан, у Абу Ҳассон ал-Аъраждан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Аллаҳнинг набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Зул-Ҳулайфага келганларида, ҳадийни ўркачнинг ўнг томонидан (қонатиб) белгиладилар, сўнгра ундан қонни кетказдилар ва унга иккита наъл боғладилар, кейин туяларига миндилар. (Туя) у кишини кўтариб Байдога чиқиб етганида, талбия айтдилар ва пешин пайтида иҳромга кириб, ҳаж ниятида иҳромга кирдилар.