أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَبَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، ح وَأَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ يُونُسَ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ دَاوُدَ، - وَهُوَ ابْنُ أَبِي هِنْدٍ - وَحَبِيبٍ الْمُعَلِّمِ عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَجُوزُ لاِمْرَأَةٍ هِبَةٌ فِي مَالِهَا إِذَا مَلَكَ زَوْجُهَا عِصْمَتَهَا " . اللَّفْظُ لِمُحَمَّدٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Маъмар хабар бериб, деди: бизга Ҳаббон ривоят қилди, деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди; (бошқа санад) ва менга Иброҳим ибн Юнус ибн Муҳаммад хабар бериб, деди: бизга отам ривоят қилди, деди: бизга Ҳаммод ибн Салама, Довуддан — у Ибн Абу Ҳинддир — ва Ҳабиб ал-Муаллимдан, улар Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эри унинг никоҳ ҳуқуқига эга бўлганидан кейин, аёлга ўз молидан ҳадя қилиш жоиз эмас,» дедилар. Лафз Муҳаммадникидир.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ الْمُعَلِّمُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، أَنَّ أَبَاهُ، حَدَّثَهُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، ح وَأَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ الْمُعَلِّمُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ لَمَّا فَتَحَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَكَّةَ قَامَ خَطِيبًا فَقَالَ فِي خُطْبَتِهِ " لاَ يَجُوزُ لاِمْرَأَةٍ عَطِيَّةٌ إِلاَّ بِإِذْنِ زَوْجِهَا " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳусайн ал-Муаллим ривоят қилди, Амр ибн Шуайбдан, унинг отаси унга Абдуллаҳ ибн Амрдан ривоят қилди. (Бошқа иснод билан) бизга Ҳумайд ибн Масъада хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Зурейъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳусайн ал-Муаллим ривоят қилди, Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Маккани фатҳ қилгач, хутба ўқиш учун турди ва ўз хутбасида: «Аёлга эри рухсатисиз бирор нарсани ҳадя қилиш жоиз эмас,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ هَانِئٍ، عَنْ أَبِي حُذَيْفَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ بَشِيرٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَلْقَمَةَ الثَّقَفِيِّ، قَالَ قَدِمَ وَفْدُ ثَقِيفٍ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَمَعَهُمْ هَدِيَّةٌ فَقَالَ " أَهَدِيَّةٌ أَمْ صَدَقَةٌ فَإِنْ كَانَتْ هَدِيَّةً فَإِنَّمَا يُبْتَغَى بِهَا وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَضَاءُ الْحَاجَةِ وَإِنْ كَانَتْ صَدَقَةً فَإِنَّمَا يُبْتَغَى بِهَا وَجْهُ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ " . قَالُوا لاَ بَلْ هَدِيَّةٌ . فَقَبِلَهَا مِنْهُمْ وَقَعَدَ مَعَهُمْ يُسَائِلُهُمْ وَيُسَائِلُونَهُ حَتَّى صَلَّى الظُّهْرَ مَعَ الْعَصْرِ .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, у деди: бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, Яҳё ибн Ҳонийдан, у Абу Ҳузайфадан, у Абдулмалик ибн Муҳаммад ибн Баширдан, у Абдураҳмон ибн Алқама ас-Сақафийдан (ривоят қилдики), у деди: Сақиф вакиллари Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдилар ва улар билан бирга ҳадя бор эди. У: «Бу ҳадями ёки садақами? Агар ҳадя бўлса, у билан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг юзлари (розилиги) ва ҳожат раво бўлиши исталади; агар садақа бўлса, у билан фақат Аллаҳ азза ва жалланинг юзи (розилиги) исталади,» дедилар. Улар: «Йўқ, балки ҳадядир,» дедилар. Шунда у уни улардан қабул қилди ва улар билан ўтириб, улардан сўрар, улар эса ундан сўрардилар, ҳатто Зуҳрни Аср билан (бирга) ўқигунча.
أَخْبَرَنَا أَبُو عَاصِمٍ، خُشَيْشُ بْنُ أَصْرَمَ قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَقَدْ هَمَمْتُ أَنْ لاَ أَقْبَلَ هَدِيَّةً إِلاَّ مِنْ قُرَشِيٍّ أَوْ أَنْصَارِيٍّ أَوْ ثَقَفِيٍّ أَوْ دَوْسِيٍّ " .
Бизга Абу Осим Хушайш ибн Асрам хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, Ибн Ажлондан, у Саиддан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен фақат Қурайший ёки Ансорий ёки Сақафий ёки Давсийдан ҳадя қабул қилмасликни қасд қилдим,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِلَحْمٍ فَقَالَ " مَا هَذَا " . فَقِيلَ تُصُدِّقَ بِهِ عَلَى بَرِيرَةَ . فَقَالَ " هُوَ لَهَا صَدَقَةٌ وَلَنَا هَدِيَّةٌ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га гўшт келтирилди ва у: «Бу нима?» дедилар. «Бу Биррага садақа қилинган (гўшт),» дейилди. Шунда у: «У унга садақа, бизга эса ҳадядир,» дедилар.