باب مَا جَاءَ فِي كِتَابِ الْقِصَاصِ مِنَ الْمُجْتَبَى مِمَّا لَيْسَ فِي السُّنَنِ تَأْوِيلِ قَوْلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ { وَمَنْ يَقْتُلْ مُؤْمِنًا مُتَعَمِّدًا فَجَزَاؤُهُ جَهَنَّمُ خَالِدًا فِيهَا }
حَدَّثَنَا أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ، لَفْظًا قَالَ أَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ أَمَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبْزَى أَنْ أَسْأَلَ ابْنَ عَبَّاسٍ، عَنْ هَاتَيْنِ الآيَتَيْنِ، { وَمَنْ يَقْتُلْ مُؤْمِنًا مُتَعَمِّدًا فَجَزَاؤُهُ جَهَنَّمُ } فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ لَمْ يَنْسَخْهَا شَىْءٌ . وَعَنْ هَذِهِ الآيَةِ { وَالَّذِينَ لاَ يَدْعُونَ مَعَ اللَّهِ إِلَهًا آخَرَ وَلاَ يَقْتُلُونَ النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ إِلاَّ بِالْحَقِّ } قَالَ نَزَلَتْ فِي أَهْلِ الشِّرْكِ .
Бизга Абу Абдурраҳмон (Насоий) сўзма-сўз ривоят қилиб, деди: бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Мансурдан, у Саид ибн Жубайрдан (ривоят қилдики), у деди: Абдурраҳмон ибн Абзо менга шу икки оят: «Ким бир мўминни қасддан ўлдирса, унинг жазоси жаҳаннамдир» (Нисо сураси, 93) ҳақида Ибн Аббосдан сўрашимни буюрди. Мен ундан сўрадим, у: «Буни ҳеч нарса насх қилгани йўқ,» деди. Ва шу оят: «Аллаҳ билан бирга бошқа илоҳга ибодат қилмайдиган ва Аллаҳ ҳаром қилган жонни ноҳақ ўлдирмайдиганлар» (Фурқон сураси, 68) ҳақида (сўраганимда) у: «Бу мушриклар ҳақида нозил бўлган,» деди.
أَخْبَرَنَا أَزْهَرُ بْنُ جَمِيلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ النُّعْمَانِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ اخْتَلَفَ أَهْلُ الْكُوفَةِ فِي هَذِهِ الآيَةِ { وَمَنْ يَقْتُلْ مُؤْمِنًا مُتَعَمِّدًا } فَرَحَلْتُ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ نَزَلَتْ فِي آخِرِ مَا أُنْزِلَتْ وَمَا نَسَخَهَا شَىْءٌ .
Бизга Азҳар ибн Жамил хабар бериб, деди: бизга Холид ибнул-Ҳорис ривоят қилди, деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у ал-Муғира ибнун-Нуъмондан, у Саид ибн Жубайрдан (ривоят қилдики), у деди: Куфа аҳли шу оят: «Ким бир мўминни қасддан ўлдирса» (Нисо сураси, 93) ҳақида ихтилоф қилишди. Шунда мен Ибн Аббоснинг олдига сафар қилиб бордим ва ундан сўрадим. У: «Бу (оят) энг охирги нозил бўлганлардан бири сифатида нозил бўлган ва уни ҳеч нарса насх қилмаган,» деди.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي الْقَاسِمُ بْنُ أَبِي بَزَّةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ قُلْتُ لاِبْنِ عَبَّاسٍ هَلْ لِمَنْ قَتَلَ مُؤْمِنًا مُتَعَمِّدًا مِنْ تَوْبَةٍ قَالَ لاَ . وَقَرَأْتُ عَلَيْهِ الآيَةَ الَّتِي فِي الْفُرْقَانِ { وَالَّذِينَ لاَ يَدْعُونَ مَعَ اللَّهِ إِلَهًا آخَرَ وَلاَ يَقْتُلُونَ النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ إِلاَّ بِالْحَقِّ } قَالَ هَذِهِ آيَةٌ مَكِّيَّةٌ نَسَخَتْهَا آيَةٌ مَدَنِيَّةٌ { وَمَنْ يَقْتُلْ مُؤْمِنًا مُتَعَمِّدًا فَجَزَاؤُهُ جَهَنَّمُ } .
Бизга Амр ибн Алий хабар бериб, деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга ибн Журайж ривоят қилди, у деди: менга ал-Қосим ибн Абу Базза хабар берди, у Саид ибн Жубайрдан (ривоят қилиб), деди: «Мен ибн Аббосга: «Мўминни қасддан ўлдирган киши учун тавба борми?» дедим. У: «Йўқ,» деди. Мен унга Фурқон (сураси)даги оятни ўқиб бердим: «Ва улар Аллаҳ билан бирга бошқа илоҳга ибодат қилмайдилар, Аллаҳ ҳаром қилган жонни ноҳақ ўлдирмайдилар...» У: «Бу Маккий оят бўлиб, уни Маданий оят насх қилган: «Ким мўминни қасддан ўлдирса, унинг жазоси жаҳаннамдир,»» деди.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمَّارٍ الدُّهْنِيِّ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، سُئِلَ عَمَّنْ قَتَلَ مُؤْمِنًا مُتَعَمِّدًا ثُمَّ تَابَ وَآمَنَ وَعَمِلَ صَالِحًا ثُمَّ اهْتَدَى فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ وَأَنَّى لَهُ التَّوْبَةُ سَمِعْتُ نَبِيَّكُمْ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " يَجِيءُ مُتَعَلِّقًا بِالْقَاتِلِ تَشْخَبُ أَوْدَاجُهُ دَمًا يَقُولُ سَلْ هَذَا فِيمَ قَتَلَنِي " . ثُمَّ قَالَ وَاللَّهِ لَقَدْ أَنْزَلَهَا وَمَا نَسَخَهَا .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Аммор ад-Дуҳнийдан, у Солим ибн Абул-Жаъддан (ривоят қилиб): ибн Аббосдан мўминни қасддан ўлдириб, сўнгра тавба қилган, иймон келтирган, солиҳ амал қилган ва сўнгра ҳидоят топган киши ҳақида сўралди. Шунда ибн Аббос: «Унга қаёқдан тавба бўлсин! Мен сизларнинг Набийингиз (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «(Мақтул қиёматда) қотилга осилиб, томир-томирларидан қон отилиб турган ҳолда келиб: «Буни сўранг, мени нима учун ўлдирди?» дейди,» деганларини эшитганман,» деди. Сўнгра у: «Аллаҳга қасамки, (Аллаҳ) буни нозил қилди ва уни насх қилмади,» деди.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ح وَأَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْكَبَائِرُ الشِّرْكُ بِاللَّهِ وَعُقُوقُ الْوَالِدَيْنِ وَقَتْلُ النَّفْسِ وَقَوْلُ الزُّورِ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга ан-Назр ибн Шумайл хабар берди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Убайдуллаҳ ибн Абу Бакрдан (ривоят қилиб), деди: мен Анаснинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар... (яна бошқа санад билан) бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Убайдуллаҳ ибн Абу Бакрдан, у Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиб), у (Набий): «Катта гуноҳлар: Аллаҳга ширк келтириш, ота-онага оқ бўлиш, жонни ўлдириш ва ёлғон сўздир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ شُمَيْلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَنْبَأَنَا فِرَاسٌ، قَالَ سَمِعْتُ الشَّعْبِيَّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْكَبَائِرُ الإِشْرَاكُ بِاللَّهِ وَعُقُوقُ الْوَالِدَيْنِ وَقَتْلُ النَّفْسِ وَالْيَمِينُ الْغَمُوسُ " .
Бизга Абда ибн Абдурраҳим хабар бериб, деди: бизга ибн Шумайл хабар берди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга Фирос хабар берди, у деди: мен аш-Шаъбийнинг Абдуллаҳ ибн Амрдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилганини) эшитдим, у (Набий): «Катта гуноҳлар: Аллаҳга ширк келтириш, ота-онага оқ бўлиш, жонни ўлдириш ва ёлғон (қасамга ботган) яминул-ғамусдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ سَلاَّمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ الأَزْرَقُ، عَنِ الْفُضَيْلِ بْنِ غَزْوَانَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَزْنِي الْعَبْدُ حِينَ يَزْنِي وَهُوَ مُؤْمِنٌ وَلاَ يَشْرَبُ الْخَمْرَ حِينَ يَشْرَبُهَا وَهُوَ مُؤْمِنٌ وَلاَ يَسْرِقُ وَهُوَ مُؤْمِنٌ وَلاَ يَقْتُلُ وَهُوَ مُؤْمِنٌ " .
Бизга Абдурраҳмон ибн Муҳаммад ибн Саллом хабар бериб, деди: бизга Ишоқ ал-Азрақ ривоят қилди, у ал-Фузайл ибн Ғазвондан, у Икримадан, у ибн Аббосдан (ривоят қилиб), деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Банда зино қилаётган пайтида мўмин бўлган ҳолда зино қилмайди, мўмин бўлган ҳолда хамр ичмайди, мўмин бўлган ҳолда ўғирлик қилмайди ва мўмин бўлган ҳолда ўлдирмайди,» дедилар.