Икримадан келган ривоятлардаги фарқлар

Qasoma, qisos va diyat kitobi · 2 ҳадис

باب ذِكْرِ الاِخْتِلاَفِ عَلَى عِكْرِمَةَ فِي ذَلِكَ ‏‏

أَخْبَرَنَا الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، قَالَ أَنْبَأَنَا عَلِيٌّ، - وَهُوَ ابْنُ صَالِحٍ - عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ قُرَيْظَةُ وَالنَّضِيرُ وَكَانَ النَّضِيرُ أَشْرَفَ مِنْ قُرَيْظَةَ وَكَانَ إِذَا قَتَلَ رَجُلٌ مِنْ قُرَيْظَةَ رَجُلاً مِنَ النَّضِيرِ قُتِلَ بِهِ وَإِذَا قَتَلَ رَجُلٌ مِنَ النَّضِيرِ رَجُلاً مِنْ قُرَيْظَةَ أَدَّى مِائَةَ وَسْقٍ مِنْ تَمْرٍ فَلَمَّا بُعِثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قَتَلَ رَجُلٌ مِنَ النَّضِيرِ رَجُلاً مِنْ قُرَيْظَةَ فَقَالُوا ادْفَعُوهُ إِلَيْنَا نَقْتُلْهُ ‏.‏ فَقَالُوا بَيْنَنَا وَبَيْنَكُمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ فَأَتَوْهُ فَنَزَلَتْ ‏{‏ وَإِنْ حَكَمْتَ فَاحْكُمْ بَيْنَهُمْ بِالْقِسْطِ ‏}‏ وَالْقِسْطُ النَّفْسُ بِالنَّفْسِ ثُمَّ نَزَلَتْ ‏{‏ أَفَحُكْمَ الْجَاهِلِيَّةِ يَبْغُونَ ‏}‏ ‏.‏

Бизга ал-Қосим ибн Закариё ибн Динор хабар бериб, деди: бизга Убайдуллаҳ ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Али — у ибн Солиҳдир — хабар берди, Симокдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: (Мадинада) Қурайза ва Назир (қабилалари) бор эди. Назир Қурайзадан кўра шарафлироқ эди. Агар Қурайзадан бир киши Назирдан бир кишини ўлдирса, унинг эвазига (қотил) ўлдириларди; агар Назирдан бир киши Қурайзадан бир кишини ўлдирса, юз васқ хурмо (дият) тўларди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (пайғамбар қилиб) юборилгач, Назирдан бир киши Қурайзадан бир кишини ўлдирди. Шунда улар (Қурайза): «Уни бизга топширинглар, ўлдирамиз,» дейишди. (Назир): «Бизнинг билан сизнинг орамизда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (ҳакам бўлсин),» дейишди. Шунда улар у (Набий)нинг олдига келдилар. Ва: «Агар ҳукм қилсанг, улар орасида адолат билан ҳукм қилгин,» (ояти) нозил бўлди — адолат эса жонга жон (қасос)дир. Сўнг: «Улар жоҳилият ҳукмини истайдиларми?» (ояти) нозил бўлди. (Моида сураси, 42 ва 50)

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمِّي، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ، أَخْبَرَنِي دَاوُدُ بْنُ الْحُصَيْنِ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ الآيَاتِ الَّتِي، فِي الْمَائِدَةِ الَّتِي قَالَهَا اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ فَاحْكُمْ بَيْنَهُمْ أَوْ أَعْرِضْ عَنْهُمْ ‏}‏ إِلَى ‏{‏ الْمُقْسِطِينَ ‏}‏ إِنَّمَا نَزَلَتْ فِي الدِّيَةِ بَيْنَ النَّضِيرِ وَبَيْنَ قُرَيْظَةَ وَذَلِكَ أَنَّ قَتْلَى النَّضِيرِ كَانَ لَهُمْ شَرَفٌ يُودَوْنَ الدِّيَةَ كَامِلَةً وَأَنَّ بَنِي قُرَيْظَةَ كَانُوا يُودَوْنَ نِصْفَ الدِّيَةِ فَتَحَاكَمُوا فِي ذَلِكَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ ذَلِكَ فِيهِمْ فَحَمَلَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْحَقِّ فِي ذَلِكَ فَجَعَلَ الدِّيَةَ سَوَاءً ‏.‏

Бизга Убайдуллаҳ ибн Саъд хабар бериб, деди: бизга амаким ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, Ибн Ишоқдан, (у деди:) менга Довуд ибн ал-Ҳусайн хабар берди, Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Моида (сураси)даги Аллаҳ азза ва жалла айтган: «Улар орасида ҳукм қил ёки улардан юз ўгир,» (оятидан) то «адолатлилар(ни Аллаҳ севади)» (оятигача) бўлган оятлар Назир билан Қурайза орасидаги дият ҳақида нозил бўлди. Бунинг сабаби шу эдики, Назирнинг ўлдирилганлари шарафга эга бўлиб, уларга тўлиқ дият тўланарди, Қурайза эса ярим дият тўланарди. Шунда улар бу ҳақда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га (ҳукм сўраб) мурожаат қилдилар. Аллаҳ азза ва жалла бу (оят)ни улар ҳақида нозил қилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни бу (ишда) ҳаққа ундади ва диятни тенг (баравар) қилди.