أَخْبَرَنَا الْحَسَنُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ هُبَيْرَةَ بْنِ يَرِيمَ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ عَلَى قِرَاءَةِ مَنْ تَأْمُرُونِّي أَقْرَأُ لَقَدْ قَرَأْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِضْعًا وَسَبْعِينَ سُورَةً وَإِنَّ زَيْدًا لَصَاحِبُ ذُؤَابَتَيْنِ يَلْعَبُ مَعَ الصِّبْيَانِ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Исмоил ибн Сулаймон ривоят қилди, у деди: бизга Абда ибн Сулаймон, ал-Аъмашдан, у Абу Ишоқдан, у Ҳубайра ибн Яриймдан ривоят қилдики, у деди: Абдуллаҳ ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу) деди: «Кимнинг қироатида ўқишимни буюрасиз? Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етмишдан ортиқ сурани ўқиб берган эдим. Зайд эса ўша пайтда иккита кокилли бўлиб, болалар билан ўйнаб юрарди.»
أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو شِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ خَطَبَنَا ابْنُ مَسْعُودٍ فَقَالَ كَيْفَ تَأْمُرُونِّي أَقْرَأُ عَلَى قِرَاءَةِ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ بَعْدَ مَا قَرَأْتُ مِنْ فِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِضْعًا وَسَبْعِينَ سُورَةً وَإِنَّ زَيْدًا مَعَ الْغِلْمَانِ لَهُ ذُؤَابَتَانِ .
Менга Иброҳим ибн Яъқуб хабар берди, у деди: бизга Саид ибн Сулаймон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Шиҳоб ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш, Абу Воилдан ривоят қилдики, у деди: Ибн Масъуд бизга хутба қилиб деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг оғзидан етмишдан ортиқ сурани ўрганиб олганимдан кейин, қандай қилиб Зайд ибн Собитнинг қироатида ўқишимни буюрасиз? Зайд эса ўша пайтда иккита кокилли бўлиб, болалар билан бирга эди.»
أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْمُسْتَمِرِ الْعُرُوقِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الصَّلْتُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا غَسَّانُ بْنُ الأَغَرِّ بْنِ حُصَيْنٍ النَّهْشَلِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمِّي، زِيَادُ بْنُ الْحُصَيْنِ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا قَدِمَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِالْمَدِينَةِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ادْنُ مِنِّي " . فَدَنَا مِنْهُ فَوَضَعَ يَدَهُ عَلَى ذُؤَابَتِهِ ثُمَّ أَجْرَى يَدَهُ وَسَمَّتَ عَلَيْهِ وَدَعَا لَهُ .
Бизга Иброҳим ибн ал-Мустамир ал-Уруқий хабар берди, у деди: бизга ас-Салт ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Ғассон ибн ал-Ағарр ибн Ҳусайн ан-Наҳшалий ривоят қилди, у деди: менга амаким Зиёд ибн ал-Ҳусайн, отасидан ривоят қилдики, у деди: У Мадинада Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Менга яқин кел,» дедилар. У ҳам унга яқинлашди. Шунда у (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлини унинг кокилига қўйдилар, сўнг қўлини юргизиб, унга барака тиладилар ва у учун дуо қилдилар.