أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْمُسْتَمِرِ الْعُرُوقِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الصَّلْتُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا غَسَّانُ بْنُ الأَغَرِّ بْنِ حُصَيْنٍ النَّهْشَلِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمِّي، زِيَادُ بْنُ الْحُصَيْنِ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا قَدِمَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِالْمَدِينَةِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ادْنُ مِنِّي " . فَدَنَا مِنْهُ فَوَضَعَ يَدَهُ عَلَى ذُؤَابَتِهِ ثُمَّ أَجْرَى يَدَهُ وَسَمَّتَ عَلَيْهِ وَدَعَا لَهُ .
Бизга Иброҳим ибн ал-Мустамир ал-Уруқий хабар берди, у деди: бизга ас-Салт ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Ғассон ибн ал-Ағарр ибн Ҳусайн ан-Наҳшалий ривоят қилди, у деди: менга амаким Зиёд ибн ал-Ҳусайн, отасидан ривоят қилдики, у деди: У Мадинада Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Менга яқин кел,» дедилар. У ҳам унга яқинлашди. Шунда у (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлини унинг кокилига қўйдилар, сўнг қўлини юргизиб, унга барака тиладилар ва у учун дуо қилдилар.