أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَسَدُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، رضى الله عنه قَالَ كَانَ لأُمِّ سُلَيْمٍ قَدَحٌ مِنْ عَيْدَانٍ فَقَالَتْ سَقَيْتُ فِيهِ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كُلَّ الشَّرَابِ الْمَاءَ وَالْعَسَلَ وَاللَّبَنَ وَالنَّبِيذَ .
Бизга ар-Рабиъ ибн Сулаймон хабар бериб, деди: бизга Асад ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама, Собитдан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди. У деди: «Умму Сулаймнинг ёғочдан (ясалган) бир пиёласи бор эди. У: «Мен унда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га барча ичимликларни — сувни, асални, сутни ва набизни ичирган эдим,» деди.»
أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنْ ذَرِّ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَأَلْتُ أُبَىَّ بْنَ كَعْبٍ عَنِ النَّبِيذِ، فَقَالَ اشْرَبِ الْمَاءَ وَاشْرَبِ الْعَسَلَ وَاشْرَبِ السَّوِيقَ وَاشْرَبِ اللَّبَنَ الَّذِي نُجِعَتْ بِهِ . فَعَاوَدْتُهُ فَقَالَ الْخَمْرَ تُرِيدُ الْخَمْرَ تُرِيدُ .
Бизга Сувайд хабар бериб, деди: бизга Абдуллаҳ, Суфёндан, у Салама ибн Куҳайлдан, у Зарр ибн Абдуллаҳдан, у Саид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан хабар берди. У деди: «Мен Убайй ибн Каъбдан набиз ҳақида сўрадим, у: «Сув ич, асал ич, савиқ (арпа бўтқаси) ич ва ўзинг (болаликдан) озиқланган сутни ич,» деди. Мен унга (саволни) такрор қайтардим, у: «Хамрни истайсанми? Хамрни истайсанми?!» деди.»
أَخْبَرَنِي أَحْمَدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ سَعِيدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْقَوَارِيرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَبِيدَةَ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ أَحْدَثَ النَّاسُ أَشْرِبَةً مَا أَدْرِي مَا هِيَ فَمَا لِي شَرَابٌ مُنْذُ عِشْرِينَ سَنَةً أَوْ قَالَ أَرْبَعِينَ سَنَةً إِلاَّ الْمَاءُ وَالسَّوِيقُ غَيْرَ أَنَّهُ لَمْ يَذْكُرِ النَّبِيذَ .
Менга Аҳмад ибн Алий ибн Саид ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга ал-Қаворирий ривоят қилди, у деди: бизга Муътамир ибн Сулаймон, отасидан, у Муҳаммаддан, у Абийдадан, у Ибн Масъуддан ривоят қилди. У деди: «Одамлар (янги) ичимликларни ихтиро қилдилар, мен уларнинг нималигини билмайман. Йигирма йилдан бери — ёки қирқ йилдан бери деди — сув ва савиқдан бошқа ичимлигим йўқ,» деди. Фақат у набизни эслатиб ўтмади.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ عَبِيدَةَ، قَالَ أَحْدَثَ النَّاسُ أَشْرِبَةً مَا أَدْرِي مَا هِيَ وَمَا لِي شَرَابٌ مُنْذُ عِشْرِينَ سَنَةً إِلاَّ الْمَاءُ وَاللَّبَنُ وَالْعَسَلُ .
Бизга Сувайд хабар бериб, деди: бизга Абдуллаҳ, Ибн Авндан, у Муҳаммад ибн Сийрийндан, у Абийдадан хабар берди. У деди: «Одамлар (янги) ичимликларни ихтиро қилдилар, мен уларнинг нималигини билмайман. Йигирма йилдан бери сув, сут ва асалдан бошқа ичимлигим йўқ,» деди.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنِ ابْنِ شُبْرُمَةَ، قَالَ قَالَ طَلْحَةُ لأَهْلِ الْكُوفَةِ فِي النَّبِيذِ فِتْنَةٌ يَرْبُو فِيهَا الصَّغِيرُ وَيَهْرَمُ فِيهَا الْكَبِيرُ قَالَ وَكَانَ إِذَا كَانَ فِيهِمْ عُرْسٌ كَانَ طَلْحَةُ وَزُبَيْرٌ يَسْقِيَانِ اللَّبَنَ وَالْعَسَلَ . فَقِيلَ لِطَلْحَةَ أَلاَ تَسْقِيهِمُ النَّبِيذَ قَالَ إِنِّي أَكْرَهُ أَنْ يَسْكَرَ مُسْلِمٌ فِي سَبَبِي .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Жарир, Ибн Шубрумадан хабар берди. У деди: Талҳа Куфа аҳлига: «Набизда бир фитна бор — унда кичик (ёш) ўсиб-улғаяди ва катта (қари) қарийди (яъни ундан кўп одам зарар кўради),» деди. (Рови) деди: улар орасида тўй бўлганда, Талҳа ва Зубайр сут ва асал ичирар эдилар. Талҳага: «Уларга набиз ичирмайсанми?» дейилди. У: «Мен бир мусулмоннинг менинг сабабимдан маст бўлишини ёқтирмайман,» деди.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، قَالَ كَانَ ابْنُ شُبْرُمَةَ لاَ يَشْرَبُ إِلاَّ الْمَاءَ وَاللَّبَنَ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Жарир хабар берди. У деди: «Ибн Шубрума сув ва сутдан бошқа ҳеч нарса ичмас эди,» деди.