باب الأَذَانِ لِمَنْ جَمَعَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ بَعْدَ ذَهَابِ وَقْتِ الأُولَى مِنْهُمَا
أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ هَارُونَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ دَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى انْتَهَى إِلَى الْمُزْدَلِفَةِ فَصَلَّى بِهَا الْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ بِأَذَانٍ وَإِقَامَتَيْنِ وَلَمْ يُصَلِّ بَيْنَهُمَا شَيْئًا .
Менга Иброҳим ибн Ҳорун хабар бериб, деди: бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилиб, деди: бизга Жаъфар ибн Муҳаммад ривоят қилди, у отасидан (ривоят қилдики), Жобир ибн Абдуллаҳ деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (Арафотдан) қайтиб, Муздалифага етиб бордилар ва у ерда Шом ва Хуфтон намозларини бир азон ва икки иқомат билан ўқидилар ва у икковининг орасида ҳеч нарса (нафл) ўқимадилар.»
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا شَرِيكٌ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كُنَّا مَعَهُ بِجَمْعٍ فَأَذَّنَ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى بِنَا الْمَغْرِبَ ثُمَّ قَالَ الصَّلاَةَ . فَصَلَّى بِنَا الْعِشَاءَ رَكْعَتَيْنِ فَقُلْتُ مَا هَذِهِ الصَّلاَةُ قَالَ هَكَذَا صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي هَذَا الْمَكَانِ .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Шарик хабар берди, у Салама ибн Куҳайлдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: «Биз у (Ибн Умар) билан Жамъда (Муздалифада) эдик. У азон айтди, сўнгра иқомат айтди ва бизга Шом намозини ўқиб берди. Сўнгра: «Намоз!» деди ва бизга Хуфтон намозини икки ракъат ўқиб берди. Мен: «Бу қанақа намоз?» дедим. У: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан шу жойда мана шундай ўқиганман,» деди.»