باب التَّشْدِيدِ فِي الْخُرُوجِ مِنَ الْمَسْجِدِ بَعْدَ الأَذَانِ
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عُمَرَ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَشْعَثَ بْنِ أَبِي الشَّعْثَاءِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ رَأَيْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ وَمَرَّ رَجُلٌ فِي الْمَسْجِدِ بَعْدَ النِّدَاءِ حَتَّى قَطَعَهُ فَقَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ أَمَّا هَذَا فَقَدْ عَصَى أَبَا الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у Суфёндан, у Умар ибн Саиддан, у Ашъас ибн Абиш-Шаъсодан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)ни кўрдим, шу пайт бир киши азон айтилганидан кейин масжиддан ўтиб (чиқиб) кетди. Шунда Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу): «Бу (киши) эса Абул-Қосим (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га осий бўлибди,» деди.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ حَكِيمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ عَوْنٍ، عَنْ أَبِي عُمَيْسٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا أَبُو صَخْرَةَ، عَنْ أَبِي الشَّعْثَاءِ، قَالَ خَرَجَ رَجُلٌ مِنَ الْمَسْجِدِ بَعْدَ مَا نُودِيَ بِالصَّلاَةِ فَقَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ أَمَّا هَذَا فَقَدْ عَصَى أَبَا الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Аҳмад ибн Усмон ибн Ҳакийм хабар берди, у деди: бизга Жаъфар ибн Авн ривоят қилди, у Абу Умайсдан (ривоят қилди), у деди: бизга Абу Сахра хабар берди, у Абуш-Шаъсодан (ривоят қилдики), у деди: «Бир киши намозга азон айтилганидан кейин масжиддан чиқиб кетди. Шунда Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу): «Бу (киши) эса Абул-Қосим (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га осий бўлибди,» деди.»