باب مَا جَاءَ مِنَ الرُّخْصَةِ فِي ذَلِكَ
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ أَبَانَ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ نَهَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ نَسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةَ بِبَوْلٍ فَرَأَيْتُهُ قَبْلَ أَنْ يُقْبَضَ بِعَامٍ يَسْتَقْبِلُهَا . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي قَتَادَةَ وَعَائِشَةَ وَعَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرٍ فِي هَذَا الْبَابِ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ва Муҳаммад ибнул-Мусанно ривоят қилиб дедилар: бизга Ваҳб ибн Жарир ривоят қилди, у деди: бизга отам, Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Абон ибн Солиҳдан, у Мужоҳиддан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни кичик ҳожат чиқараётиб қиблага юзланишдан қайтарган эдилар; кейин мен у кишини вафотларидан бир йил олдин унга (қиблага) юзланаётган ҳолда кўрдим. Бу бобда Абу Қатода, Оиша ва Аммор ибн Ёсирдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Жобирнинг бу бобдаги ҳадиси ҳасан ғариб ҳадисдир.
وَقَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ ابْنُ لَهِيعَةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، أَنَّهُ رَأَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَبُولُ مُسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةِ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ قُتَيْبَةُ حَدَّثَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ . وَحَدِيثُ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ لَهِيعَةَ . وَابْنُ لَهِيعَةَ ضَعِيفٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ ضَعَّفَهُ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ وَغَيْرُهُ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ .
Бу ҳадисни Ибн Лаҳиа ҳам Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан, у Абу Қатодадан ривоят қилган: у (Абу Қатода) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни қиблага юзланган ҳолда кичик ҳожат чиқараётиб кўрган. Буни бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Лаҳиа ривоят қилди. Жобирнинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (қилган) ҳадиси Ибн Лаҳианинг ҳадисидан саҳиҳроқдир. Ибн Лаҳиа ҳадис аҳли наздида заиф ровидир; уни Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ва бошқалар ёдлаш қуввати жиҳатидан заиф санаганлар.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنْ عَمِّهِ، وَاسِعِ بْنِ حَبَّانَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ رَقِيتُ يَوْمًا عَلَى بَيْتِ حَفْصَةَ فَرَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَلَى حَاجَتِهِ مُسْتَقْبِلَ الشَّأْمِ مُسْتَدْبِرَ الْكَعْبَةِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абда ибн Сулаймон, Убайдуллаҳ ибн Умардан, у Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, у амакиси Восиъ ибн Ҳаббондан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: бир куни мен Ҳафсанинг уйига чиқдим ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни Шомга юзланган, Каъбага орқа ўгирган ҳолда ҳожатларини чиқараётиб кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.