حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ هِلاَلٍ الْبَصْرِيُّ الصَّوَّافُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ جِبْرِيلَ، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا مُحَمَّدُ اشْتَكَيْتَ قَالَ " نَعَمْ " . قَالَ بِاسْمِ اللَّهِ أَرْقِيكَ مِنْ كُلِّ شَيْءٍ يُؤْذِيكَ مِنْ شَرِّ كُلِّ نَفْسٍ وَعَيْنِ حَاسِدٍ بِاسْمِ اللَّهِ أَرْقِيكَ وَاللَّهُ يَشْفِيكَ .
Бизга Бишр ибн Ҳилол ал-Басрий ас-Саввоф ривоят қилди, у деди: бизга Абдулворис ибн Саид ривоят қилди, у Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Абу Назрадан, у Абу Саиддан (ривоят қилдики), Жибрил Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди ва: «Эй Муҳаммад, оғриб қолдингми?» деди. У: «Ҳа,» дедилар. (Жибрил) деди: «Бисмиллаҳ, мен сенга арқия (дуо) қиламан, сенга азият берадиган ҳар бир нарсадан, ҳар бир жоннинг ёмонлигидан ва ҳасадгўйнинг кўзидан. Бисмиллаҳ, мен сенга арқия қиламан, Аллаҳ эса сенга шифо берсин.»
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَثَابِتٌ الْبُنَانِيُّ، عَلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ فَقَالَ ثَابِتٌ يَا أَبَا حَمْزَةَ اشْتَكَيْتُ . فَقَالَ أَنَسٌ أَفَلاَ أَرْقِيكَ بِرُقْيَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ بَلَى . قَالَ " اللَّهُمَّ رَبَّ النَّاسِ مُذْهِبَ الْبَاسِ اشْفِ أَنْتَ الشَّافِي لاَ شَافِيَ إِلاَّ أَنْتَ شِفَاءً لاَ يُغَادِرُ سَقَمًا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ وَعَائِشَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي سَعِيدٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَسَأَلْتُ أَبَا زُرْعَةَ عَنْ هَذَا الْحَدِيثِ فَقُلْتُ لَهُ رِوَايَةُ عَبْدِ الْعَزِيزِ عَنْ أَبِي نَضْرَةَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ أَصَحُّ أَوْ حَدِيثُ عَبْدِ الْعَزِيزِ عَنْ أَنَسٍ قَالَ كِلاَهُمَا صَحِيحٌ . وَرَوَى عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ عَنْ أَبِي نَضْرَةَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَعَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ عَنْ أَنَسٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абдулворис ибн Саид ривоят қилди, у Абдулазиз ибн Суҳайбдан (ривоят қилди), у деди: мен ва Собит ал-Буноний Анас ибн Моликнинг олдиларига кирдик. Собит: «Эй Абу Ҳамза, мен оғриб қолдим,» деди. Анас: «Сенга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг арқиялари (дуоси) билан арқия қилмайми?» деди. У: «Албатта,» деди. (Анас) деди: «Аллаҳумма Роббан-нос, музҳибал-бас, ишфи, анташ-шофий, ло шофия илло анта, шифоан ло юғодиру сақаман (Аллаҳим, одамларнинг Робби, бало-офатни кетказувчи, шифо бер, шифо берувчи Сенсан, Сендан ўзга шифо берувчи йўқ, ҳеч қандай касалликни қолдирмайдиган шифо бер).» (Термизий) деди: бу бобда Анас ва Оишадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Саид ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Мен Абу Зуръадан бу ҳадис ҳақида сўрадим ва унга: «Абдулазизнинг Абу Назрадан, унинг Абу Саиддан (қилган) ривояти тўғрими ёки Абдулазизнинг Анасдан (қилган) ҳадисими?» дедим. У: «Иккаласи ҳам саҳиҳдир,» деди. Абдуссамад ибн Абдулворис отасидан, у Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Абу Назрадан, у Абу Саиддан; ҳамда Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Анасдан ривоят қилган.