حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ هِلاَلٍ الْبَصْرِيُّ الصَّوَّافُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ جِبْرِيلَ، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا مُحَمَّدُ اشْتَكَيْتَ قَالَ " نَعَمْ " . قَالَ بِاسْمِ اللَّهِ أَرْقِيكَ مِنْ كُلِّ شَيْءٍ يُؤْذِيكَ مِنْ شَرِّ كُلِّ نَفْسٍ وَعَيْنِ حَاسِدٍ بِاسْمِ اللَّهِ أَرْقِيكَ وَاللَّهُ يَشْفِيكَ .
Бизга Бишр ибн Ҳилол ал-Басрий ас-Саввоф ривоят қилди, у деди: бизга Абдулворис ибн Саид ривоят қилди, у Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Абу Назрадан, у Абу Саиддан (ривоят қилдики), Жибрил Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди ва: «Эй Муҳаммад, оғриб қолдингми?» деди. У: «Ҳа,» дедилар. (Жибрил) деди: «Бисмиллаҳ, мен сенга арқия (дуо) қиламан, сенга азият берадиган ҳар бир нарсадан, ҳар бир жоннинг ёмонлигидан ва ҳасадгўйнинг кўзидан. Бисмиллаҳ, мен сенга арқия қиламан, Аллаҳ эса сенга шифо берсин.»