حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، وَعَبْدُ الأَعْلَى، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَيَعْقُوبُ الدَّوْرَقِيُّ جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُلَيَّةَ، - وَاللَّفْظُ لِيَعْقُوبَ - قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، بْنُ إِبْرَاهِيمَ عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، قَالَ انْطَلَقَ بِي أَبِي يَحْمِلُنِي إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ اشْهَدْ أَنِّي قَدْ نَحَلْتُ النُّعْمَانَ كَذَا وَكَذَا مِنْ مَالِي . فَقَالَ " أَكُلَّ بَنِيكَ قَدْ نَحَلْتَ مِثْلَ مَا نَحَلْتَ النُّعْمَانَ " . قَالَ لاَ . قَالَ " فَأَشْهِدْ عَلَى هَذَا غَيْرِي - ثُمَّ قَالَ - أَيَسُرُّكَ أَنْ يَكُونُوا إِلَيْكَ فِي الْبِرِّ سَوَاءً " . قَالَ بَلَى . قَالَ " فَلاَ إِذًا " .
Бизга Муҳаммад ибн Мусанно ривоят қилди, бизга Абдулваҳҳоб ва Абдулаъло ривоят қилдилар; (ҳ) яна бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Яъқуб Даврақий иккови ибн Улайядан ривоят қилдилар — матн Яъқубники — деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим Довуд ибн Абу Ҳинддан, у Шаъбийдан, у Нуъмон ибн Баширдан ривоят қилди, у деди: Отам мени кўтариб Расулуллаҳнинг (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдига олиб борди ва: «Эй Расулуллаҳ, гувоҳ бўл, мен Нуъмонга молимдан озмунча бағишладим» деди. У: «Барча ўғилларингга Нуъмонга бағишлаганингдек бағишладингми?» деди. У: «Йўқ» деди. У: «Бунга мендан бошқасини гувоҳ қил» деди — сўнг деди: «Уларнинг барчаси сенга яхшиликда тенг бўлишлари сени хурсанд қилармиди?» У: «Албатта» деди. У: «Ундай бўлса йўқ (мен гувоҳ бўлмайман)» деди.