Уйланмасликнинг ман этилиши

Nikoh kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي النَّهْىِ عَنِ التَّبَتُّلِ

حَدَّثَنَا أَبُو هِشَامٍ الرِّفَاعِيُّ، وَزَيْدُ بْنُ أَخْزَمَ الطَّائِيُّ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْبَصْرِيُّ، قَالُوا حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ سَمُرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ التَّبَتُّلِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَزَادَ زَيْدُ بْنُ أَخْزَمَ فِي حَدِيثِهِ وَقَرَأَ قَتَادَةُ ‏:‏ ‏(‏ولقدْ أَرْسَلْنا رُسُلاً مِنْ قَبْلِكَ وَجَعَلْنَا لَهُمْ أَزْوَاجًا وَذُرِّيَّةً ‏)‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ وَأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ وَعَائِشَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ سَمُرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏ وَرَوَى الأَشْعَثُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ عَنْ عَائِشَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ ‏.‏ وَيُقَالُ كِلاَ الْحَدِيثَيْنِ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Абу Ҳишом ар-Рифоий, Зайд ибн Ахзам ат-Тоий ва Ишоқ ибн Иброҳим ал-Басрий ривоят қилиб дедиларки: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, отасидан, у Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Самурадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (уйланмай) тарк этишдан (табаттулдан) қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: Зайд ибн Ахзам ўз ҳадисида шуни қўшди: Қатода «(Эй Муҳаммад,) Биз сендан олдин ҳам пайғамбарлар юборган эдик ва уларга хотинлар ҳамда зурриёт ато этган эдик» (Раъд сураси, 38) (оятини) ўқиди. У (Термизий) деди: бу бобда Саъд, Анас ибн Молик, Оиша ва Ибн Аббосдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Самуранинг ҳадиси ҳасан ғарибдир. ал-Ашъас ибн Абдулмалик бу ҳадисни ал-Ҳасандан, у Саъд ибн Ҳишомдан, у Оишадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилган. Ва айтиладики, иккала ҳадис ҳам саҳиҳдир.

حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، قَالَ رَدَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى عُثْمَانَ بْنِ مَظْعُونٍ التَّبَتُّلَ وَلَوْ أَذِنَ لَهُ لاَخْتَصَيْنَا ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Халлол ва бошқа бир неча киши ривоят қилиб дедиларки: бизга Абдурраззоқ хабар берди, бизга Маъмар хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Саъд ибн Абу Ваққосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Усмон ибн Мазъуннинг (уйланмай) тарк этиш (табаттул) (ҳақидаги илтимосини) рад қилдилар. Агар унга рухсат берганларида эди, биз хояланардик (ахта қилиб қўярдик). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.