حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، قَالَ رَدَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى عُثْمَانَ بْنِ مَظْعُونٍ التَّبَتُّلَ وَلَوْ أَذِنَ لَهُ لاَخْتَصَيْنَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Халлол ва бошқа бир неча киши ривоят қилиб дедиларки: бизга Абдурраззоқ хабар берди, бизга Маъмар хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Саъд ибн Абу Ваққосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Усмон ибн Мазъуннинг (уйланмай) тарк этиш (табаттул) (ҳақидаги илтимосини) рад қилдилар. Агар унга рухсат берганларида эди, биз хояланардик (ахта қилиб қўярдик). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.