حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ أَبِي حَرِيزٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ تُزَوَّجَ الْمَرْأَةُ عَلَى عَمَّتِهَا أَوْ عَلَى خَالَتِهَا . وَأَبُو حَرِيزٍ اسْمُهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ حُسَيْنٍ . حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، عَنْ هِشَامِ بْنِ حَسَّانَ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِهِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَابْنِ عُمَرَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَأَبِي سَعِيدٍ وَأَبِي أُمَامَةَ وَجَابِرٍ وَعَائِشَةَ وَأَبِي مُوسَى وَسَمُرَةَ بْنِ جُنْدَبٍ .
Бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилди, у деди: бизга Абдулаъло ибн Абдулаъло ривоят қилди, у деди: бизга Саид ибн Абу Аруба ривоят қилди, у Абу Ҳариздан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аёлни унинг аммаси ёки холаси устига никоҳлашдан қайтардилар. Абу Ҳариз эса, исми Абдуллаҳ ибн Ҳусайндир. Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Абдулаъло ривоят қилди, у Ҳишом ибн Ҳассондан, у Ибн Сирииндан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди). (Термизий) деди: бу бобда Али, Ибн Умар, Абдуллаҳ ибн Амр, Абу Саид, Абу Умома, Жобир, Оиша, Абу Мусо ва Самура ибн Жундабдан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَنْبَأَنَا دَاوُدُ بْنُ أَبِي هِنْدٍ، حَدَّثَنَا عَامِرٌ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ تُنْكَحَ الْمَرْأَةُ عَلَى عَمَّتِهَا أَوِ الْعَمَّةُ عَلَى ابْنَةِ أَخِيهَا أَوِ الْمَرْأَةُ عَلَى خَالَتِهَا أَوِ الْخَالَةُ عَلَى بِنْتِ أُخْتِهَا لاَ تُنْكَحُ الصُّغْرَى عَلَى الْكُبْرَى وَلاَ الْكُبْرَى عَلَى الصُّغْرَى . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ عَامَّةِ أَهْلِ الْعِلْمِ لاَ نَعْلَمُ بَيْنَهُمُ اخْتِلاَفًا أَنَّهُ لاَ يَحِلُّ لِلرَّجُلِ أَنْ يَجْمَعَ بَيْنَ الْمَرْأَةِ وَعَمَّتِهَا أَوْ خَالَتِهَا فَإِنْ نَكَحَ امْرَأَةً عَلَى عَمَّتِهَا أَوْ خَالَتِهَا أَوِ الْعَمَّةَ عَلَى بِنْتِ أَخِيهَا فَنِكَاحُ الأُخْرَى مِنْهُمَا مَفْسُوخٌ . وَبِهِ يَقُولُ عَامَّةُ أَهْلِ الْعِلْمِ . قَالَ أَبُو عِيسَى أَدْرَكَ الشَّعْبِيُّ أَبَا هُرَيْرَةَ وَرَوَى عَنْهُ . وَسَأَلْتُ مُحَمَّدًا عَنْ هَذَا فَقَالَ صَحِيحٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرَوَى الشَّعْبِيُّ عَنْ رَجُلٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халол ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у деди: бизга Довуд ибн Абу Ҳинд хабар берди, у деди: бизга Омир ривоят қилди, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аёлни унинг аммаси устига, ёки аммани жияни (акасининг қизи) устига, ёки аёлни унинг холаси устига, ёки холани жияни (синглисининг қизи) устига никоҳлашдан қайтардилар; кичиги каттанинг устига ҳам, каттаси кичикнинг устига ҳам никоҳланмайди. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Аббос ва Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Умумий илм аҳли бунинг бўйича амал қиладилар, биз уларнинг ўртасида ихтилоф борлигини билмаймиз: кишига аёл билан унинг аммасини ёки холасини бирга (никоҳда) жамлаши ҳалол эмас. Агар у аёлни унинг аммаси ёки холаси устига, ёки аммани жияни устига никоҳласа, уларнинг иккинчисининг никоҳи бузилади. Буни умумий илм аҳли айтадилар. Абу Исо (Термизий) деди: аш-Шаъбий Абу Ҳурайрага етишган ва ундан ривоят қилган. Мен буни Муҳаммаддан (ал-Бухорийдан) сўрадим, у: «Саҳиҳ,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: аш-Шаъбий бир киши орқали Абу Ҳурайрадан (ҳам) ривоят қилган.